Kako izaći na kraj sa negativnim ponašanjem dece

Kako su nas roditelji vaspitali? Najbolje što su mogli, znali, umeli… Možda su i mogli bolje.

Mi, danas roditelji, dočekasmo priliku da primenimo ono najbolje iz obrasca po kome su nas vaspitali. Neko ispravlja neke greške, neko ponavlja iste… Ipak, nekako se suočavamo i sa novim situacijama.

Sigurno je da mi nismo „vrištali” tražeći da nam kupe tablet, bacali se po podu velikih tržnih centara ili ljutito odbijali da idemo pešice do škole… U psihologiji se to zove – negativno ponašanje dece.

Novo vreme, nova deca… Da li je potrebno neko najnovije vaspitanje? Možemo li da vaspitamo decu bez nauke?
 

Foto: Shuterstock

Da biste bili uspešan roditelj, morate da budete dobro naoružani nizom veština za disciplinovanje, a sve one se prvo primenjuju u kući. Ako su vam zvocanje i grdnja jedini metodi, a pravila ponašanja uvodite tek kada vas dete iznervira u supermarketu ili na nekom drugom javnom mestu ‒ loše ćete proći.

Dobar odnos između roditelja i deteta u kome odrasli nastoje da prepoznaju detetove potrebe, izađu im u susret i utvrde šta izaziva njegove poželjne i nepoželjne reakcije ‒ osnov je vaspitanja. Taj kvalitetan odnos razmene postepeno se izgrađuje, pri čemu se putem pažnje, pohvale i podrške uspostavlja poverenje, ističe naša sagovornica.

U Asocijaciji za alternativno porodično staranje o deci „Familija” saznajemo da je naučno potvrđeno da ukoliko omalovažavamo dete i često ga fizički kažnjavamo, ono će izgraditi negativnu sliku o sebi, počeće da tuče i vređa vršnjake, a kada poraste ‒ i same roditelje.

Dete treba tretirati sa poštovanjem i uvažavanjem da bi naučilo da se konflikti ne rešavaju ljutnjom i agresijom, već razgovorom. Odrasli su skloni da pretpostave da se lepo i pozitivno ponašanje dece podrazumeva a da u vaspitavanju treba da budu usmereni na prepoznavanje i kažnjavanje negativnih reakcija.

Važno je da roditelj nauči da prepoznaje i nagrađuje dobro ponašanje i pomake kod deteta i da ne akcentuje samo ono što je loše. To je lakše reći nego učiniti, posebno kada je reč o agresivnom detetu koje provocira osećanje besa i frustracije kod roditelja i nastavnika.

Čak i kada je dete „teško” za vaspitavanje, moramo ga nagraditi pažnjom i pohvalom svaki put kada se ponaša neagresivno i kada želi da sarađuje, saveti su psihologa dr Branke Radojević.

Agresija dece se javlja kao odgovor na stres i frustraciju i ima svrhu da prisiljava okolinu da dete dobije ono što želi. Deca pojačavaju agresivno ponašanje i kada su izložena modelima koji se ponašaju verbalno ili fizički agresivno ‒ zato kao roditelji treba da budemo neagresivni uzori.

Pored toga, dete treba zaštititi od agresivnih vršnjaka i neadekvatnih, nasilnih sadržaja koji se nude putem televizijskog programa.
 

Svako dete povremeno ispoljava negativna i agresivna ponašanja: šutira, grize, krade, govori ružne reči, nemarno je ili destruktivno prema stvarima, ima napade besa ili histeričnog plača…

Kada se ta ponašanja ispoljavaju često i intenzivno, reč je o poremećaju ponašanja. Mnogi roditelji koji ne mogu da kontrolišu dete i njegovu agresivnost veruju da profesionalci mogu da ga „poprave” koristeći neke moćne terapijske metode. Neki se, opet, osećaju bespomoćno i misle da ništa ne može da se učini.

Istina je da se može izaći na kraj sa nepoželjnim ponašanjima dece, ali to zahteva strpljenje, istrajnost i sistematičnu primenu vaspitnih metoda…

Izvor: RTS