Često konzumiranje alkohola tokom trudnoće može da izazove fetalni alkoholni sindrom koji utiče na karakteristike lica, kao što su mali otvori za oči, kratak nos i glatki filtrum nad gornjom usnom. Deca sa ovakvim stanjem verovatno će imati poremećaj pažnje i ponašanja, kao i niži IQ, objasnila je Džejn.
Ona je dodala da ispijanje čak i male količine alkohola tokom trudnoće može imati suptilne učinke na način na koji se kod deteta razvija lice – uključujući i oblik očiju, nosa i usana. Ipak, navika konzumiranja poneke čašice ne mora biti nužno štetna.
”Ne znamo jesu li male promene u dečjem obliku lica na bilo koji način povezane sa različitostima u njihovom razvoju”, priznaje doktorka, ali da bi to potvrdila, proučavala je 1.570 žena tokom trudnoće i porođaja, od kojih je 27 posto njih priznalo da su nastavile da piju alkohol u trudnoći.
Kada je 415 dece rođene tokom ovog istraživanja imalo godinu dana, njen tim ih je fotografirao sa više kamera, iz više različitih uglova. Sve su ih povezali pomoću računara i dobili njihove 3D fotografije na kojima su uporedili gotovo 70.000 tačaka na svakom licu.
.jpg)
Foto: Fotolia
Uporedili su rezultate majki koje su pile alkohol sa onima koje nisu i otkrili da deca onih koje su malo popile imaju suptilne razlike, npr. malo kraći i prćastiji nos. Čak i vrlo male količine alkohola uticale su na oblik lica dece, ali te promene je nemoguće videti golim okom.
Halidej kaže da žene koje su popile koju čašicu tokom trudnoće ne bi trebalo da brinu. Čak i ako je alkohol imao neki suptilni učinak, mnogi drugi činioci utiču na zdravlje i razvoj bebe, poput ishrane. Dodaje kako bi ovo istraživanje moglo da pomogne u dijagnostifikovanju blagih slučajeva fetalnog alkoholnog poremećaja.
”Ako dete pokazuje neke znakove poremećaja u ponašanju i nije poznato je li bilo izloženo alkoholu, ovo bi moglo pružiti dokaze”, objašnjava, a s njome se slaže američka koleginica Kristina Čambers sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu.
”Fetalni alkoholni sindrom veliki je problem širom sveta i nedovoljno je prepoznat ili pogrešno dijagnostifikovan. Ovo bi moglo da nam pomogne da prepoznamo decu koja su zahvaćena njime”, kaže Čambers.
Komentari (0)