Roditeljski dodatak je određena svota novca, koji država daje porodicama za rođenje deteta, kao podršku u borbi za povećanje nataliteta.
Za prvorođeno dete dobija se jednokratna finansijska pomoći koja je u januaru iznosila 21.037 dinara, dok se za drugo, treće i četvrto dete isplata deli na 24 jednake rate.
Dodatak za drugo dete početkom ove godine iznosio je 82.262, za treće 148.065, dok je za četvrto 197.419 dinara. Država ne daje pomoć ženama koje se odluče za više od četvoro dece, a jedini izuzetak su majke kojima se posreći da na četvrtom porodu dobiju blizance.
Novac nikad ne pada s neba, pa ni srećnim roditeljima. Preporučljivo je da bračni par brižljivo isplanira dan začeća, ali ne zbog horoskopskog znaka deteta, već da rođenje ne „padne” u nezgodnom periodu – uoči velikih praznika koji se, najčešće spajaju. Jer, dokumenta koja treba priložiti zajedno uz zahtev za izdavanje roditeljskog dodatka su brojna, a treba ih prikupiti u roku od prva tri meseca od rođenja deteta.
Dobar savet majkama je da počnu sa prikupljanjem dokumenata dok su još trudne, ukoliko im to njihovo stanje dozvoljava. Tada mogu da dobiju uverenje o državljanstvu i prijavu o prebivalištu, a sa pozamašnim stomakom ne moraju da provedu ceo dan u redu.
Takođe, ne treba zanemariti ni činjenicu da će to biti dva dokumenta manje za koja neće morati da čekaju kasnije u redu. Majke koje nisu prvorotke mogu da olakšaju sebi i nabave unapred i izvode iz matične knjige rođenih za prethodnu decu ili dete, kao i njihove prijave prebivališta.
Jer, posle porođaja, majkama nije lako da usklade vreme podoja sa radnim vremenom šalterskih službenika, a da bi dobile dokumenta preko reda, potrebno je poduže objašnjavanje i odobrenje drugih „čekača”. Zbog toga se bračni par najčešće podeli i po dokumenta počne da „juri” mladi otac, koji vrlo brzo zaključi da je za to – potrebno uzeti odmor.
Trnovit put do sticanja prava na dobijanje roditeljskog dodatka počinje onog momenta kad otac ode da prijavi novorođenče opštini, a zatim i u MUP-u. Procedura je kratka, na ovim mestima najčešće nema gužve, ali za prijavljivanje matičarima potrebno je sačekati tri nedelje od rođenja, a zatim ponovo otići za nedelju dana po izvod.
Ukoliko majka nema muževljevo prezime, mora i ona da bude prisutna, zbog bebinog prezimena. Na sreću, prijava prebivališta dobija se odmah. Sa ova dva dokumenta, uz uverenje o državljanstvu i prijavu o prebivalištu majke, potrebno je fotokopirati i majčinu ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, očevu ličnu kartu, venčani list, kao i bebina dokumenta.
Zbog cele ove peripetije mnogi mladi roditelji odustaju od roditeljskog dodatka. Teško je zamisliti kako se snalaze samohrane majke…
Zahtevi sa fotokopiranim dokumentima podnose se opštinskom Sekretarijatu za dečju zaštitu i to prema mestu prebivališta majke, jer majka i odlazi na razgovor koji joj socijalni radnik zakaže u roku od desetak dana od predaje dokumenata.
I, na kraju, posle razgovora, majka dobija potvrdu da neposredno brine o detetu, kao i da nije lišavana roditeljskog staranja nad prethodnom decom, ukoliko nije prvorotka.
Sa ovim dokumentom, i uverenjem o državljanstvu, fotokopijom zdravstvene knjižice i lične karte, kao i izvodom iz matične knjige rođenih i fotokopijom prebivališta ranije rođene dece majka, ukoliko je iz Beograda, odlazi u Sekretarijat za socijalnu i dečju zaštitu u Tiršovoj, gde joj izdaju uverenje da će novac dobiti u roku od mesec dana.
Prošle godine je u Srbiji za roditeljske dodatke isplaćeno nešto više od 2,2 milijarde dinara. Ako niste dobro zapamtili proceduru, možda ne bi bilo loše da ponovo pročitate tekst.
Komentari (0)