Ako dete nije nadareno za matematiku, nemojte ni očekivati da će do sedme godine naučiti da gleda na sat. Naprosto, da bi uopšte moglo da shvati pojam vremena, dete bi trebalo da bude sposobno za apstraktno mišljenje, a ono za to pre polaska u školu nije sazrelo. Sve što bi do tog doba trebalo da zna o vremenu jeste da postoji cikličnost, odnosno da se smenjuju godišnja doba, zatim sedam dana svake nedelje i tako redom. A to da dan ima 24 časa, jedan sat 60 minuta, jedan minut 60 sekundi, nije ni neophodno da zna. No, ako baš pokaže veliku želju za tim, onda ga u tajne vremena uvedite uz pomoć igre. Na primer, na nekoliko papira iscrtajte časovnike. Neka prvi pokazuje 8 časova (vreme kada ustaje), drugi 14 časova (kada ruča), treći 20 časova (kad se kupa, peti 20.30 (kad ide na spavanje)… Listove, sleva nadesno, poređajte na zid i, kada dete, na primer, bude ručalo, prstom mu pokažite onaj papir na kojem je časovnik koji pokazuje da su dva sata. Vrlo brzo će upamtiti položaj kazaljki na tim časovnicima i moći da pokaže pravi u trenutku kada, na primer, krene na spavanje.
Dete, kada je reč o vremenu, zna samo za – sada. Kada priča o nečemu iz prošlosti obično to povezuje sa konkretnim događajem: „To je bilo onda kada je padao sneg.” Neće reći: „To je bilo u decembru.” Vremenom će početi da shvata vreme, u čemu veliku ulogu igraju životni ritmovi ili ponavljanja (dojenje, smena dana i noći…). Na tim ritmovima gradi se prostorno-vremenska orijentacija i oni su osnova su za izgradnju samokontrole i matematičke sposobnosti. Do sedme godine dete još nema razvijenu samokontrolu, pa mu ni sat nije potreban. Zašto? Već sama sposobnost da odredi vreme prema satu je kontrola, a to nije dobro za dete i njegov nervni sistem. Roditelji su tu da mu kažu šta i kada nešto treba da uradi, kada da ruča, spava, ide napolje da se igra… To će mu sasvim zameniti gledanje na sat.
Do polaska u školu jedino možete postepeno da ga upoznate sa pojmovima kao što su minut, sekund, sat i da, koristeći časovnik, pojasnite šta, na primer, može da se uradi za sekund – skoči, baci loptica, trepne… Takođe, da bi steklo pojam o protoku vremena možete, recimo, da razgovarate sa njim o tome šta je umelo da uradi kada je imalo tri godine, šta ume sada, a šta misli da će moći da uradi kada bude imalo osam godina…
Komentari (0)