Vaše dete predškolskog uzrasta (pet ili šest godina) jednostavno više ne reaguje na vaše prvo „NE!, nego jednostavno nastavlja raditi po svojem do trenutka kada mu vi po deseti put kažete jednu te istu negaciju! Ako je to tako, vaše dete nije jedino. U suštini, mnogo njegovih vršnjaka, od pet ili šest godina ima problema sa sluhom kada je u pitanju upravo ova reč.
S obzirom da ste vi roditelj, vi morate i dalje nastojati u svojim vaspitnim merama, ali ponekad samo mali zaokret taktika u izricanju naredbi može dati vrlo dobre rezultate. Evo nekoliko primera!
Negativa u pozitivi
Dakle, umesto da cele dane vrištite „ne”, pokušajte s pozitivnim predlogom dati mu do znanja da ono što radi ne valja, te da treba nešto učiniti kako bi prestao. Recimo, umesto „Ne, nemoj bacati loptu po sobi, razbićeš nešto”, pokušajte ga usmeriti na ovaj način „Lep je dan, idi se igraj napolje” ili „Ovo lopta nije za igranje po sobi, radije se igraj s drugim igračkama koje su za sobu”.
Ako pak, recimo, nešto lepi s lepilom, pravi od plastelina ili slično, i čini vam se da plastelina i lepila ima više po podu nego tamo gde bi trebao biti, zamolite dete da prestane na trenutak s onim što radi, uzme stari novinski papir i stavi ga ispod sebe. To će mu dati pojam da lepilo ne sme biti po podu, ali i zadatka koji mora obaviti sledeći put pre nego što ponovno započne s „projektom”.
Ponudite opcije ili objašnjenje
Predškolski uzrast je dob kada deca neprestano traže svoju nezavisnost i samokontrolu, pa će u većini slučajeva mnogo bolje reagovati ako im date izbor umesto naredbe. Zato umesto oštrog „NE” kada vas dete moli za slatkiš pre obroka, ponudite mu mogućnost, da bira između kriške jabuke ili pola banane, ili pak da može odabrati koji slatkiš želi posle obroka. Verovatno neće biti oduševljeno niti s jednim od izbora, s vremenom će naučiti prihvatiti činjenicu da ne može jesti slatkiše pre obroka. Takođe, radi se već o dovoljno velikoj deci koja mogu prihvatiti objašnjenje da moraju pojesti prvo zdravi obrok, a zatim dobiti desert.
Napravite kompromis
Kod dece predškolskog uzrasta više ne pale „jeftini” trikovi odvraćanja pažnje, ali s vremena na vreme sigurno će vam se pružiti prilika da na neki način napravite kompromis. Recimo, ako svaki dan želi ići na železničku stanicu gledati vozove, napravite kompromis da gledate vozove u blizini neke obližnje pruge ili pružnog prelaza, gde možete posmatrati vozove sa sigurne daljine.
Izbegavajte situacije
Pokušajte i sami sebi, ali i njemu pomoći u određenim situacijama, te izbegavajte „ne”. Na primer, ako znate da su lutkice ili dinosaurusi uvek razlog svađe između njega i njegovih prijatelja, tada mu pomognite pospremiti pre nego oni dolaze, te dogovorite s detetom da neće te igračke vaditi za vreme poseta prijatelja. Sve stvari koje bi dete moglo razbiti, iskidati, izgubiti, a njemu su na dohvat ruke, ako već niste, uklonite ih. Sebi i njemu ćete olakšati „muke”. Nemojte ga voditi u prodavnice gde može polupati skupe stvari. Naravno, ne možete izolovati svoje dete od sveta, to na kraju nije niti cilj, ali verujemo da poznajete dobro vaše dete i da već možete predvideti šta će se dogoditi u određenim situacijama.
Neposlušnost ponekad ignorišite
Ne brinite se uz sve te mogućnosti izbegavanje negacije, još uvek ćete imati prilike mnogo puta mu reći „Ne”. Ponekad detetu treba i malo popustiti ili mu barem dati na biranje kada za to postoji mogućnost. Ako za doručak želi jesti, sendvič umesto omleta ili obući majicu određene boje, dopustite mu. Ako se radi o poslušnijem detetu, dajte mu malo te slobode odlučivanja i pobunjeništva.
Recite „ne” s uverenjem
Ako već trebate reći „Ne”, recite ga strogo i s uverenjem. Budite čvrsti u svojem uverenju i ozbiljni, kako bi dete steklo utisak ozbiljnost postupka. Recimo, „Ne, ne smeš sama prelaziti ulicu” ili „Ne draga, daj ruku”. S takvim izjavama šaljete sasvim drugačije poruke detetu. Pohvalite dete kada vas posluša.
Komentari (0)