Savremeni radni ritam je više nego intenzivan. Gužva na poslu postala je normalna pojava, sve se češće radi prekovremeno i vikendima. Rokovi su sve kraći, a sve se više budi svest uslužnosti prema klijentu ili kupcu i vreme odgovora na njegov upit skraćuje.
Zato se u današnjim vremenima radi više nego ikad pre, čime pojam godišnjeg odmora postaje sve važniji. Zbog ubrzanog poslovanja neretko se događa da umesto dve ili tri nedelje odmora možemo uzeti samo nedelju ili desetak dana.
Možemo li se uopšte odmoriti za tako kratko vreme za Vitu piše prof. psihologije Ana Žele.
Godišnji odmor većini je ljudi zaista važan, ali zanimljivo je kako nema puno naučnih istraživanja koja se bave temom odmora.
Ona koja postoje ukazuju na činjenicu da većina ljudi doživljava godišnji odmor kao neku vrstu bega iz radne svakodnevice, ali samo neki uspevaju u toj promeni. Nije se lako isključiti, prestati razmišljati o poslovnim brigama i opustiti se.
Rezultati ispitivanja pokazuju kako se samo 20 odsto ljudi odmara, a da pritom ne misli na radne obaveze.
Važno je naglasiti kako su ljudi koji najviše uživaju u godišnjem odmoru upravo oni koji najviše uživaju u poslu. Očigledno se radi o kapacitetu da osoba s radošću pristupa nekoj aktivnosti i na nju se fokusira. Osim toga, ako uživamo u poslu, znači da posao ne doživljavamo negativno, nego kao sastavni deo života u kojem se ostvarujemo.
Međutim, postavlja se pitanje šta učiniti kada dobijemo premalo godišnjeg odmora. Šta učiniti u toj situaciji?
Budući da su ljudi međusobno različiti, nema univerzalnog recepta. Područja na kojima možemo delovati kako bismo se što bolje opustili u kratkom roku su različita.
Sva lica odmora
Kako što bolje iskoristiti vreme koje nam je na raspolaganju?
• Fizički aspekt odmora
Fizička aktivnost pomaže opuštanju. Istraživanja su pokazala da su dve stvari koje sigurno podižu raspoloženje fizička aktivnost i druženje s drugim ljudima. Zato, ako želimo da se što pre rešimo razmišljanja o poslovnim problemima i ubrzamo proces opuštanja, dovoljno je izaći iz kuće, prošetati, sesti na bicikl, zaplivati ili odabrati neku telesnu aktivnost koja nam odgovara.
Fizičko opuštanje podstiče mentalno opuštanje. Teška su vremena, ali sebi možemo na godišnjem priuštiti masažu. Opuštanje mišića dovodi do smanjenja tenzije u celom organizmu. Ako nam je masaža ipak preskupa, dovoljno je kadu napuniti toplom vodom i provesti pola sata u tišini.
• Mentalni aspekt odmora
Zaokupite misli korisnim ili opuštajućim štivom. Imate li samo deset dana godišnjeg, važno je što manje misliti na posao. To nije lako, stoga je potrebno svesno preusmeravati misli. Jedan od najboljih načina je uzeti dobru knjigu ili neko drugo lagano štivo. Ako je moguće, dobro je izbegavati tekstove s negativnim prizvukom ili bilo šta povezano s poslom.
Odredite prioritete. Kad imamo na raspolaganju deset dana, moramo biti svesni kako ne možemo u taj period ugurati velik broj aktivnosti i sve ono što nismo stigli tokom godine. Ako nam je plan za godišnji preambiciozan, postoji opasnost da samo jurimo s jedne aktivnosti na drugu i pritom se fizički iscrpimo. Treba znati stati na loptu, odrediti prioritete, ne isplanirati svaki dan kruto u detalje, tako da otvorimo vrata za iznenadno dobro.
• Emotivni aspekt odmora
Budite neko vreme sami. Iako je deset dana godišnjeg malo za razne aktivnosti, povremeno se treba okrenuti sebi. Biti malo sam je lekovito. Samoća nam pomaže da saberemo misli, da odredimo prioritete ili, u krajnjem slučaju, da ne radimo ništa i obnovimo energiju.
Poštujte tradicije, ali se otvorite i prema novome. Već postojeće tradicije pomažu nam da brže “uđemo u film” godišnjeg odmora, jer nas podsećaju na prošla leta. Ali važno je stvoriti i nove običaje jer je to odmak od rutine. A taj odmak znači novu energiju, a to pak znači dobro iskorišteno vreme kratkog godišnjeg odmora.
Učinite sami sebi dan posebnim. Godišnji se ipak razlikuje od ostalog dela godine. Čak i ako nigde ne putujemo, trebalo bi te dane učiniti drugačijim.
• Praktični aspekt odmora
Podelite obaveze, ne morate baš vi sve napraviti. Zamolite roditelje da vam pričuvaju decu ili skuvaju ručak. Tražite pomoć. Godišnji je prekratak da biste ga proveli pospremajući ili rešavajući zaostale obaveze.
Izbegnite gužve i uštedite vrime. Pritom se to ne odnosi samo na gužve na putu, nego i na one u supermarketima. Dobra ideja je online kupnja s dostavom namirnica.
Fleksibilno se dogovarajte. Bolje se tokom godišnjeg dogovarati za “sutra popodne”, nego za “sutra u 16 sati”. Fiksni dogovori mogu podstaći više stresa.
Postoji li postpraznični stres?
Nesumnjivo. U jednom je istraživanju 50 posto ispitanika reklo da se, nakon što se s odmora vrate na posao, osećaju kao da nigde i nisu bili. Svakodnevica se može činiti još i težom baš zbog lepe višednevne pauze. Ovih su dana mnogi od nas nezadovoljni situacijom na poslu, a takvo nezadovoljstvo još pojačava spomenuti kontrast.
Ako ste i inače nesrećni i nezadovoljni životom, verovatnije je da ćete se osećati lošije kad se vratite u poslovnu rutinu. Dok nismo na poslu, lako zaboravljamo na svakodnevicu i “parkiramo” probleme negde daleko, ali kad se vratimo, moramo da se suočimo s činjenicama i da priznamo da se ništa nije promenilo.
Komentari (0)