Kako da proverite da li je igračka toksična

Gotovo polovina dečjih igračaka sadrži opasne hemikalije, zbog čega su proglašene najmanje bezbednim proizvodom na tržištu. Iza sebe su ostavile motorna vozila, elektronske uređaje i kozmetiku. Veliki broj ovakve robe dolazi iz Kine, ali je trećina iz zemalja Evrope, pokazuju podaci komisije EU koji se nalaze u najnovijem izveštaju.

Visoke koncentracije aditiva, sastojaka iz plastike i teških metala, kao što su olovo, hrom i nikl, izuzetno su opasni i mogu da budu okidač za različite zdravstvene probleme koji se ne ispoljavaju odmah, već tek nakon nekoliko godina ili čak decenija, kažu stručnjaci.

Štetne hemikalije iz igračaka mogu da dospeju u detetov organizam tako što ih on prinosi ustima, udiše miris i dodiruje rukama, čime zapravo dolazi do kontakta preko kože, kaže za portal Objektiv.rs profesor Staništa Stojiljković, šef katedre za tehnološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu, prenosi Mondo.

– Kada dete prinosi igračku ustima i dolazi u kontakt sa plastikom, to može da utiče na zdravlje digestivnog trakta. Ipak, daleko opasnija su isparenja koja se udišu. Kada uđete u radnje sa najjeftinijim igračkama, osetićete specifičan miris naftalina, što jesu isparenja koja su opasna. Zato su i osobe koje su tim isparenjima stalno izložene u većoj količini, zapravo u riziku od kancerogenih bolesti – kaže profesor Stojiljković.

Osim po jakom mirisu, opasne igračke možemo da prepoznamo po sintetičkim materijalima, skidanju boje sa površine i „lepljivim” delovima koji se koriste kod poznatih „ljigavaca”. Sastojci koji se dodaju za omekšavanje plastike, mogu da imaju dugotrajan negativan efekat po zdravlje.

– Nonifenoli koji se dodaju dečjim igračkama dokazano utiču na hormonski sistem i remete funkciju endokrinog sistema. Dugotrajno izlaganje može da dovede do neplodnosti. Osim toga, mnogobrojni aditivi u velikim količinama mogu da budu potencijalno kancerogeni i to je dokazano – kaže profesor Stojiljković.

Postoji jedan praktičan način da se proveri koliko je igračka toksična, a to je da je stavite u mleko, objašnjava profesor Stojiljković.

– Kada tako odstoji, ukoliko mleko ima jak miris plastike, znači da je igračka nebezbedna. Osim toga, bolje je kupovati u proverenim radnjama, čak i ako su igračke skuplje, ali u ogromnom broju slučajeva, daleko su bezbednije od onih koje se prodaju na ulici, na pijacama i radnjama sa robom iz azijskih zemalja.

Zakoni jesu usklađeni, ali je potrebno pojačati nadzor, inspekciju i sankcije za onoga ko prodaje ovaku robu na tržištu, kaže Radomir Ćirilović, predsednik regionalnog savetovališta za zaštitu potrošača za Vojvodinu.

– Igračke lošeg kvaliteta, pored svih kontrola i provera, često se nalaze na tržištu, zbog čega je skrenuta pažnja nadležnih institucija. Bezbednost dečjih igračaka u Srbiji regulisana je Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, ali bi trebalo detaljnije regulisati i definisati metode i kriterijume koje igračke treba da ispunjavaju u pogledu bezbednosti, kao i kontrolu. Morali bismo uvek i sami da obratimo pažnju na sastav, ali se dešava da uvoznici na nalepnicu na kojoj se sastav nalazi, zalepe drugu deklaraciju koja zapravo ne sadrži tačne podatke, što nam dodatno otežava situaciju.

Izvor: Mondo.rs, Objektiv.rs
 

 
Kako da igračke uvek budu čiste? >>