Odavno već znamo za snažan uticaj roditelja u našem formiranju pa im zahvaljujemo za prevelike uši i sportske sposobnosti, no često se zaboravlja to da i braća i sestre takođe otkrivaju brojne informacije o našem budućem zdravlju i sreći, piše Daily Mail.
Sve veći broj dokaza pokazuje da broj braće i sestara, kao i to jesu li oni stariji i mlađi, može uticati na brojne karakteristike – od vaše visine i rizika od alergija do debljine. A ako vaš brat ili sestra imaju neku bolest, i vi biste mogli biti u zoni povišenog rizika.
“Braća i sestre ne dele samo gene, nego i društveni položaj te životne navike. Oni uče ponašanje jedni od drugih”, kaže dr Sanjay Kinra, epidemiolog s London School of Hygiene & Tropical Medicine, dodajući da su postali koristan alat u medicini za razumevanje bolesti.
Bez obzira jeste li jedinac, stariji brat ili najmlađa sestra u porodici, proučite šta vaš brat i sestra otkrivaju o vašem zdravlju.
Muškarci s puno braće su plodniji
Muškarci s puno braće mogu nositi gen koji ih čini plodnijima, navodi se u studiji Univerziteta u Sheffieldu čije je istraživanje pokazalo povezanost između brzine plivanja spermatozoida i broja braće koju muškarac ima. Pokretniji spermatozoidi imaju bolje šanse da dođu do ženske jajne ćelije, čime se povećava mogućnost začeća.
“Uočili smo da je pokretljivost spermatozoida brža ako imate više dečaka u porodici”, navodi se u studiji. Takođe, ne samo da su takvi muškarci plodniji, nego i imaju veću verovatnoću da će i sami imati sina.
Niski ste? Verovatno ste najmlađe dete u porodici
Uvek ste gledali u velikog brata ili sestru? Verovatno i doslovce, jer neka istraživanja pokazuju da kasnije rođena deca imaju tendenciju biti niži od svoje braće i sestara.
Studija koju je 2007. sproveo Univerzitet College London (UCL) pokazala je da su jedinci bili najviši, a sledila su ih prvorođena deca. Ukratko, što imate više starije braće i sestara, verovatno ćete biti niži, zaključuje se. Deca s tri starija brata i sestre u proseku su s deset godina 2,5 centimetara niža od prosečne visine dece njihove dobi. Dr David Lawson, antropolog s UCL-a koji je vodio istraživanje, objašnjava da deca s puno braće i sestara imaju na raspolaganju manje hrane, novca i vremena svojih roditelja.
“Deca koja moraju deliti ograničene roditeljske resurse s puno braće i sestara u nepovoljnijem su položaju”, kaže i dodaje da na visinu ne utiču samo geni, nego i ishrana te stres koji može izazvati, recimo, neka bolest. Istraživanje sprovedeno na Univerziteta u Čikagu utvrdilo je da će prvorođena deca verovatnije nego njihova braća i sestre doživeti stotu. To je u velikoj meri povezano s mlađom dobi majke tokom trudnoće, što znači da je u jajnim ćelijama mlade majke došlo do manje mutacija.
Imate li braću i sestre, imate i manji rizik od razvoja alergija
Brojne su studije pokazale da će starija deca i ona koja nemaju braće i sestara verovatnije patiti od ekcema, alergija i polenske groznice. Stručnjaci veruju da je to rezultat tzv. higijenske hipoteze koja tumači da deca koja odrastaju u vrlo čistoj okolini postaju preosetljiva na bezopasne alergene.
Sprečavaju vas da se udebljate
Imate li braću i sestre, manja je verovatnoća da ćete se udebljati. Jedna je američka studija iz 2006. utvrdila da rizik od gojaznosti pada za 14 posto po svakom dodatnom članu u domaćinstvu. Jedinci će verovatnije imati televizor u svojoj sobi te biti manje aktivni od onih s braćom i sestrama.
Međutim nisu samo jedinici ugroženiji. Jedno je dansko istraživanje utvrdilo da će najmlađa deca verovatnije biti gojazna u detinjstvu i odrasloj dobi u odnosu na prvorođenu decu.
Zašto najmlađa deca mogu imati niži kvocijent inteligencije
Nekoliko je studija pokazalo da su najstarija deca najinteligentnija te da postižu bolje rezultate u školi. Jedna od najvećih studija koja podržava tu teoriju sprovedena je među 250.000 norveških vojnih novaka 2007.
Utvrđeno je da je kvocijent inteligencije muškaraca koji su prvorođeni u svojoj porodici u proseku 2,3 boda viši nego onima koji su kasnije rođeni, a oni još mlađi imaju i niži IQ. Ključni su, tvrde naučnici, društveni, a ne biološki faktori, jer je najverovatnije da će prvorođena deca dobijati najviše pažnje svojih roditelja.
Međutim druge studije pokazuju da su srednja deca najuspešnija i imaju bogat društveni život. Istražujući za svoju knjigu ‘The Secret Power Of Middle Children’, Katrin Schumann otkrila je da 80 posto srednje dece ostaje verno svojim partnerima, u poređenju s 65 posto prvorođenih i 53 posto najmlađih. Objašnjava da su verovatno srednja deca strpljiva, dobri pregovarači te spremni na kompromise. Ističe i da je 52 posto svih američkih predsednika bilo srednje dete.
Brat ima problema sa srcem? Brzo na pregled
Istraživanje objavljeno prošle godine u časopisu Circulation: Cardiovascular Genetics otkrilo je da se rizik od srčanog udara povećava za 60 posto ako su ga pretrpeli vaš brat ili sestra. Rizik je još veći ako se udar dogodio pre 55. godine. Autori tvrde da rizik od infarkta nesumnjivo ima genetsku vezu, ali važnu ulogu u tome igraju i životne navike braće i sestara.
“Ako je rođak prvog kolena, poput brata, imao srčani ili moždani udar pre 55. godine, za muškarca bi to moglo značiti genetsku predispoziciju u porodici.” Blizak odnos koji imamo s braćom i sestrama može uticati na zdravlje srca i na drugi način. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Stokholmu utvrdilo je da rizik od srčanog udara kod žena raste za 25 posto nakon smrti brata ili sestre te 15 posto kod muškaraca.
Njihove loše navike mogu vas dovesti do dijabetesa
Mnoga deca obožavaju svog starijeg brata ili sestru, no neki naučnici misle da bi to mogao biti ključan način borbe protiv gojaznosti.
Mark Pachucki, naučnik s Harvarda, proverio je podatke 3663 roditelja i utvrdio da su deca s gojaznom starijom braćom i sestrama imala gotovo šest puta veću verovatnoću da će i sami biti gojazni. “Ova je sličnost jača nego ona između roditelja i deteta”, kaže Pachucki.
“Iako postoje dokazi za genetsku komponentu gojaznosti, deca takođe mogu oponašati stariju braću.” Članak objavljen u časopisu American Journal of Public Health otkriva da čak i kasnije u životu, kada više ne žive u istom domaćinstvu, braća i sestre imaju slične prehrambene navike.
Prepirke uzrokuju depresiju
Svađe zbog igračke i oko toga čiji je red za obavljanje kućanih poslova čine normalan deo porodičnog života. No brojne su studije pokazale da svađe među braćom i sestrama mogu imati snažan uticaj na detetovo samopoštovanje i mentalno zdravlje.
Nedavna studija sprovedena na Univerzitetu u Missouriju otkrila je da su tinejdžeri koji su se svađali sa svojim braćom i sestrama tražeći jednaku raspodelu (poput toga ko će obaviti male kućne poslove) bili depresivniji godinu dana kasnije. Oni koji su se više svađali zbog ličnog prostora bili su anksiozniji i imali su niže samopoštovanje. Devojke s braćom te dečaci sa starijom braćom bili su najviše pogođeni.
Opasnosti od razmenjenih bolesti
Studija, objavljena ovog meseca na Univerzitetu Aarhus u Danskoj, utvrdila je da deca koja imaju starijeg brata ili sestru s autizmom imaju sedam puta veću verovatnoću da će i sami imati tu dijagnozu. U slučaju polubraće i polusestara rizik je bio veći kod onih koji su delili majku.
Ostale bolesti koje dele braća i sestre najčešće su dijabetes tipa 1, neke vrste karcinoma i krvnih ugrušaka. Ako je vaša sestra ili majka imala rak dojke, udvostručuje se vaš rizik od razvoja te bolesti. No stručnjaci kažu da u slučaju raka dojke, prostate i debelog creva ključnu ulogu ima broj članova porodice, ne nužno braće i sestara, koji su oboleli od tih bolesti. Ako samo jedan brat ili sestra imaju rak, to ne povećava rizik.
Komentari (0)