Muškarac. Onaj koji je skakao na bizona da bi porodici privavio hranu i odeću. Onaj koji je golim rukama klesao kamen kojim je sagradio dom u kojemu su odrasle generacije i generacije. Onaj koji je sa svojim volovima i plugom iz škrte zemlje hranio svoju porodicu. Muškarac…
Muškarac je, evolucijski gledano, svojim mišićima gradio, prehranjivao i oblačio. Hiljadama godina muškarac je bio lovac, ali nije bio otac. Bio je očinska figura. Danas je sve drugačije.
Tokom jednih od poseta pedijatru, kaže ona nama:
– Detetu svakoga dana stavljajte obloge od kadulje i proći će. Bilo bi dobro da ih držite što duže, ali mama neće imati toliko vremena pa koliko uspete.
Danas muškarci sve više žele biti očevi”HAALOOOOOO!!! Tuuu saaammm!!”, s tužnim pogledom promatram lekarku
”Tuuuu sammm! I taaata je tuu. I ja mogu/znam/želim da stavljam obloge”, ljutito i razočarano odlazim iz ordinacije…
Ali nije to bio jedini put. Druga poseta pedijatru gotovo identičan scenario:
– Dete odlično napreduje, sve je savršeno – kaže doktorica i dodaje da mama odlično čisti pišu…
Isti pogled, isti osećaj, sve isto. ”I tata čisti pišuuuu! I tata čisti pišu”, već stvarno ljut odlazim iz ordinacije…
A ona je rekla samo ono što je poznato, što se može svugde pročitati, odnosno nepročitati. Muškarci su zanemareni kao očevi u prvim mesecima detetovog života. Verujem da smo za to dobrim delom i sami zaslužni, barem za tu opštu sliku o nama, jer kakav si to frajer ako umesto piva s prijateljima u lokalnoj birtiji odabereš menjanje pelena i igranje s detetom…
Pretražujući stotine i stotine stranica pokušavajući da saznam što više o trudnoći, o novorođenčetu, o svemu što je iole vezano za bebu, nisam naišao na tekstove o tatama. Jedno od stvari koje mi je ostalo u sećanju je – savet mamama – zamolite svog partnera da pomogne u kućnim poslovima.
Da malo pomogne. Na mnogim forumima i komentarima brojnih tekstova jako često sam mogao pročitati, a što me jako rastužuje, da se majke žale da im muževi ne pomažu, da ne uskaču. Da se ne igraju s detetom, da su stalno van kuće, da nisu očevi.
Međutim, vreme je da se stvari promene. Više ne lovimo bizone niti oremo zemlju. Ostavljamo svoj plug i uzimamo nove alate – kremicu, pelenu i vlažne maramice. Ken Skot, reditelj filma ‘Delivery Man’ (to je onaj film u kojemu su klinici zeznuli stvar pa je Vince Vaughn otac 500-njak dece) jednom prilikom je rekao:
– Ovaj film bilo bi nemoguće snimiti prije 15-20 godina. Danas muškarci žele da učestvuju u životu svoje porodice, svoje dece.
Danas muškarci žele biti očevi. A to potvrđuje i statistika. Naime, čak 90 posto očeva dece mlađe od pet godina, svoje je mališane kupalo, menjalo im pelene, pomagalo im da odu do kupatila ili ih oblačilo najmanje nekoliko puta nedeljno. (Zanima me koliko njih je to radilo do prve detetove godine života.)
Njihova uloga je nezamenjiva
Jer nema većeg užitka nego okupati svoje dete, promeniti mu pelenu, davati mu kašicu i flašicu. Nema veće sreće nego doći kući s posla i zagrliti ženu i dete te igrati se zajedno.
I zato je ovaj muškarac postao:
Otac.
Onaj koji se ustaje nekoliko puta u noći i majci dodaje svoje novorođeno dete da se nahrani. Onaj koji uzme sunđer i opere sudove i oriba kupatilo. Onaj koji peva svom detetu pre spavanja i poljupcem zaželi mirne snove. Onaj koji skuva ručak. Onaj koji se brine za svoju porodicu.
Komentari (0)