Zbog promene klime, hrane i vode na letovanju može da dođe do trovanja hranom i do pojave dijareje.
Da ne bi rizikovali putnu dijareju, lekari savetuju posebno onima koji imaju osetljivu crevnu floru, da barem pet dana pred put piju probiotike.
A, kutiju ovih kapsula za regulisanje crevne flore nipošto ne treba da zaborave u putnoj apoteci.
Osim kod akutne dijareje, koja je česta u letnjim mesecima, probiotici umanjuju tegobe i kod onih koji imaju nervozno debelo crevo, helikobakteriju, operisani su od ulceroznog kolitisa, ili zbog učestale upotrebe antibiotika imaju narušenu crevnu floru.
Nisu, međutim, svi probiotici isti. Prof. dr Miodrag Krstić, zamenik direktora Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da se probiotici razlikuju po sastavu i koncentraciji mikroorganizama:
– U jednoj kapsuli probiotika nalazi se preko dvadeset milijardi dobrih bakterija, koje regulišu crevnu floru kod određenih stanja. Ali, pojedini probiotici sadrže i gljivice, među kojima je najpoznatija bulardi, koja najbolji efekat ima kod akutne dijareje.
Sklonost ka čestim crevnim tegobama, objašnjava naš sagovornik, stiče se već na rođenju. Dokazano je da je sastav mikroflore promenljiv, ali dva faktora najviše utiču na njen sastav: tip porođaja i način ishrane.
– Dokazano je da oni koji su rođeni carskim rezom nasleđuju više loših bakterija, poput anaeroba i ešerihije koli u organizmu. Dok, oni koji su rođeni prirodnim putem, u crevnoj flori imaju više dobrih, uglavnom bifidobakterija – kaže prof. Krstić.
Bebe koje sisaju, takođe, nasleđuju od majke one “bolje” bakterije, za razliku od dece koja su od rođenja hranjena veštačkim mlekom.
Zbog toga mnogi, još od malih nogu muku muče sa retkim stolicama i prolivima koji su veoma česti, ali i opasni u detinjstvu. A, zdrava crevna flora je od presudnog značaja ne samo u tretmanu stomačnih tegoba, već i u sprečavanju mnogih bolesti, kao što su rak debelog creva, multiplaskleroza, Parkinsonova bolest, astma.
– Smatra se da će se probiotici u budućnosti koristiti kao terapija kod osoba sa metaboličkim sindromom, odnosno kod onih koji pate od abdominalnog tipa gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, povećanih masti. Svi oni imaju povećan rizik obolevanja od bolesti srca, krvnih sudova i dijabetesa tip 2 – objašnjava dr Krstić.
KILOGRAM BAKTERIJA
– U crevima “živi” oko jedan kilogram bakterija, virusa i gljivica
- Polovina bakterija u crevnoj flori se nasleđuje u prve dve godine života, a ostatak zavisi od spoljnih faktora
– 20 milijardi dobrih bakterija nalazi se u jednoj kapsuli probiotika
– Jedna kapsula probiotika dnevno dovoljna je kod putne i antibiotske dijareje
Komentari (0)