Imao sam 15 godina i 105 kilograma

Čak u 95 odsto slučajeva uzrok gojaznosti su nezdravi stilovi života – nepravilna ishrana i manjak fizičke aktivnosti koju adolescenti zamenjuju satima provedenim uz računar, televiziju, mobilne telefone.

– Od malena sam bio gojazan. Obroci su se uglavnom svodili na brzu hranu, kretao sam se uglavnom samo od škole do kuće i nazad, a škola mi je blizu kuće. Šest sati dnevno sam provodio za kompjuterom, dva sata sa telefonom, a pritom sam i puno spavao – priča za “Blic” 17-godišnji Dejan Rajičić iz Kraljeva.

Njegov vršnjak iz Bara priča da je bio fizički aktivan, vozio je bicikl i išao na plivanje.

– Ali zato sam mnogo spavao, mnogo vremena provodio uz televizor, voleo pojačanu ishranu, grickalice, čokoladu, brzu hranu, gazirana pića – kaže mladić iz Crne Gore koji nije želeo da mu se spominje ime.

I Kraljevčanin i Baranin nalaze se u u Specijalnoj bolnici “ČIGOTA” i učesnici su zdravstveno rekreativnog programa “Čigotica”. Dejan Rajičić ovde je već drugi put, a Baranin treći.

– Prvi put kada sam došao na Zlatibor imao sam 108 kg i za 21 dan sam smršao osam kilograma. Pravilnom ishranom i kretanjem za godinu dana skinuo sam još nekoliko kilograma. Sada sam opet u “Čigotici” i želim da trajno rešim problem i unapredim zdravlje – kaže Dejan.

Baranin je sa 15 godina imao čak 105 kilograma, a danas 25 manje.

Gojaznost je najčešče hroničko oboljenje dece, a brine činjenica što deca ostvaruju sve teži stepen gojaznosti. Čak 80 odsto gojaznih adolescanata je gojazno u ranoj odrasloj dobi, ukazuje prim. dr Snežana Lešović iz Bolnice “Čigota”.

– Danas govorimo o nutritivnoj tranziciji i potpuno novim obrascima u ishrani naše dece. Reč je hiperkalorijskoj ishrani sa puno masti, ugljednih hidrata, nekontrolisanom unosu grickalica, slatkiša, brze hrane, slatkih a u poslednje vreme i energetskih napitaka. Sve su ređi obroci u okviru porodice, obroci se preskaču, a porcije su sve veće. Analiza podataka o navikama naših pacijenata ukazuje da su fizički neaktivni, svako peto dete se rkreativno bavi sportom, a uz medije i društvene mreže provode više od pet sati dnevno, malo spavaju – ističe dr Lešović.

U Cenar za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata u Specijalnu bolnicu “Čigota” upućuju se gojazni adolescenti uzrasta od 12 do 18 godina. Lečenje traje 21 dan, a troškove lečenja finansira nadležni RFZO. Za devet godina, od kada postoji program “Čigotica”, ovde je lečeno 5.350 mladih.

Preporuke “Čigotica” tima za prevenciju i lečenje gojaznosti su: korekcija ishrane i pravilna ishrana od ranog detinjstva, fizička aktivnost najmanje 60 minuta na dan i da mladi manje od dva sata provode uz računare, TV i mobilne telefone.

– Važno je na vreme dijagnostikovati gojaznost kod deteta i ne oglagati lečenje! Potebno je preduzeti energične mere za lečenje. Samo tako ćemo sprečiti nastanak komplikacija gojaznosti, što su povišeni krvni pritisak, poremećaj metabolizma lipida, dijabetes tipa 2, metabolički sindrom, respiratorne, ortopedske i psihološke komplikacije, a uz to i ogromne ekonomske troškove za lečenje – dodaje dr Snežana Lešović.

Program “Čigotica” je multidisciplinarni prgram individualno prilagođen svakom pacijentu. Čine ga: fizičke aktivnosti – dve šetnje od po 60 minuta, plivanje i vežbe u bazenu i vežbe u sali ili igre na sportskim terenima.

Ishrana je hipokalorijska, hiperptoteinska. Na jelovniku je pet obroka – doručak, ručak, večera i dve užine, nema grickalica i slatkiša, piju se samo voda, limunada i čaj. Svakodnevna su predavanja na temu gojaznosti, pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, psihiloške i radionice pripreme hrane sa nutricionistom.