Starosna granica za rađanje je pomerena, pa žene, sve češće, postaju majke u pedesetim godinama. Način života se promenio, svakodnevica ubrzala, ali, biologija žene ista je poslednjih milion godina.
Ističući da današnje žene nisu nikakve nadžene u odnosu na one od pre 200-300 godina, ovo u razgovoru za „Novosti” kaže profesor dr Dušan Stanojević, direktor GAK „Narodni front”.
– Žene i dalje dobijaju menstruaciju između 12. i 15. godine i gube je između 45. i 50. godine života. Snagom svoje volje, ili načinom života, ne možemo da promenimo genetiku. Biologija uvek radi svoje. Kasnije rađanje nije stvar promene u organizmu, nego u listi prioriteta. Nije to samo kod nas, u celoj Evropi i razvijenom svetu je tako. U arapskom svetu, na Dalekom istoku, Južnoj Americi, stvar je, međutim, sasvim drugačija.
* Zašto se žene kasnije odlučuju za materinstvo?
– Sa pojavom puberteta, javlja se i želja za seksualnim odnosima. Pre stotinu i više godina, kad se ona pojavljivala, žene su se udavale i rađale decu. Bilo je sramota da stupi u seksualne odnose i rodi dete van braka. Seksualna revolucija je to promenila, polni odnosi sada nemaju veze sa brakom, a sve manje to imaju i deca. Profesionalni ciljevi, stavljaju se iznad potomstva. Način i brzina života su se promenili, ali je biologija ostala ista. Neumitna. U američkim filmovima žene kasno rađaju, pa se i naše žene identifikuju sa tim likovima.
* Da li je kasno rađanje rizično?
– Ono posle 40. godine, nije poželjno, ni povoljno po zdravlje žene. Mnoge žene misle da će ih rađanje u poznim godinama podmladiti. Jedan jevrejski naučnik proučavao je žene koje imaju mnogo dece i došao do zaključka da žena, koja je maltene non-stop trudna ima jajne ćelije i posle 55 godine života. Za razliku od njih, žene koje rode jedno ili nijedno, gube jajne ćelije već od 45 godine. Žena, dakle, ostaje mlađa ako stalno rađa, a ne ako kasno postane majka.
* Koje su godine života idealne za rađanje?
– Za prvo dete 24, plus-minus dve godine. Ne treba ni poraniti, jer su i to ekstremi. Idealno je da žena, do 25. godine rodi svoje prvo dete. Može da rađa i u 42. ali da to bude sedmo, osmo dete po redu. Ukoliko se odluči za jedno i njega rodi posle 40. godine, suočava se sa brojnim problemima. Intrauterini zastoj u rastu ploda, nije retka pojava, a u tim godinama, žena već počinje da boluje od niza bolesti: visokog pritiska, arterioskleroze, poremećaja u radu štitne žlezde… Takva trudnoća je uvek rizična.
* Šta se posle komplikuje?
– Kod žena posle 35. godine, češće se javljaju takozvane hromozomske aberacije, usled čega se, u mnogo većem procentu rađaju mongoloidi, odnosno, deca sa genetskim poremećajima. Fertilni period žene bio je i ostao od prve menstruacije, otprilike do 45 godine. Ali, do 30. godine, svaki ciklus, praćen je ovulacijom, do 32-35 godine – svaki drugi, a posle, do 42. godine, žena ima ovulaciju samo dvaput godišnje. Posle 45. godine, smatra se da žena praktično i nema ovulaciju i da, u najvećem broju slučajeva, ne mora ni da koristi sredstva za kontracepciju. Juče sam radio carski rez kod žene koja ima 49 godina, koja je, posle lečenja steriliteta, u postupku vantelesnog oplođenja, rodila blizance. To se dešava, ali to nije primer na koji treba da se ugledamo. Zdravstveni interes žene, a i interes države je da decu rađaju mlade osobe.
* Postoji li odlaganje koje može da se toleriše?
– Ne postoji. Može i žena od 60 godina da rodi dete. To jeste ekskluziva nauke, ali se postavlja pitanje koliko će dugo ona biti uz dete, da li će moći da ga izvede na put? Jer, sve što vam se desi posle 50. godine: visok pritisak, tumor, infarkt, šlog, pa i smrt, prirodne su pojave. Ima toga, nažalost, i u mlađim godinama, ali mnogo ređe. Rađati decu je veliki stres, koji može da podnese samo mlad organizam.
* Ima žena koje su spremne i da rizikuju samo da rode?
– To mogu da budu izuzeci, ali ja sam protiv toga da to budu pravila igre. A pravilo je da rađaju mlade žene, u najboljoj psiho-fizičkoj kondiciji i najvitalnije. Nepredvidiva bolest, endometrioza, dovodi do steriliteta, pa su, nekada, stari lekari preporučivali mladim devojkama, i pre nego što navrše 19 godina da ostanu trudne, da je ne bi dobile. Sad, sa vantelesnim oplođenjem, ta prepreka ne postoji. Smatram da je, pre 18.godine organizam nerazvijen i psihički i fizički.
* Šta je sa muškarcima?
– Što se muškarca tiče, sa stanovišta biologije, on može da napravi dete i u dubokoj starosti. Nije naučno dokazano da se kvalitet spermatozoida menja tokom života muškarca. Oni su uvek isti, jer se neprekidno stvaraju i stalno su mlade ćelije, za razliku od jajnih, koje nastaju u embrionalnom razvoju ženskog deteta. U petom mesecu, naime, stvaraju se jajne ćelije, kojih je u proseku oko 400.000. Od tada se njihov broj smanjuje, pa na rođenju žena ima onoliko koliko joj je, u stvari, na raspolaganju tokom života.
* Da li broj jajnih ćelija diktira vreme ulaska žene u menopauzu?
– Ne. Jajnik počinje da stari i taj proces rezultira menopauzom. To je, po meni, upozorenje da žena ne bi više trebalo da rađa, jer to nije dobro za njen organizam. Jajne ćelije, izbačene posle 15, ili 20 godina, neuporedivo su vitalnije i zdravije, nego one koje će biti izbačene u petoj deceniji ženinog života. Prilikom deobe, posle oplođenja, ove stare jajne ćelije dovešće u velikom procentu do genetskih anomalija.
* U kojoj meri je donatorska jajna ćelija protiv prirode?
– Nije uopšte. Tu sam vrlo blagonaklon. Direktorka ZOO vrta u Sinsinatiju, sa kojom sam se dopisivao, skupljala je embrione različitih životinjskih vrsta i zamrzavala ih. Ispitivala je koja vrsta je slična drugoj, pa je ubacivala embrion jedne vrste antilopa u drugu antilopu. Eland antilopa, dokazano je, može da rodi bongo antilopu, koja je ugrožena vrsta. Mogli bismo tako da uzmemo ljudski embrion i da dete, recimo, rodi šimpanza, kao surogat majka. Teoretski je moguće.
Komentari (0)