I dosada je važna za dečji razvoj, koliko i igra

Postoje brojni načini da se potpomogne razvoj deteta, ali vodeći obrazovni psiholog kaže da postoji jednostavan aspekt koji je „suštinski vredan” za negovanje osnovnih veština.

Dan O’Hare, osnivač onlajn-zajednice obrazovnih psihologa, rekao je za CNBC da su stručnjaci na tom polju nedavno mnogo govorili o važnosti igre za učenje i razvoj deteta. On je rekao da se na igru često gledalo kao na „sredstvo za postizanje cilja” da se demonstriraju socijalne veštine deteta, na primer, ali je dodao da je aktivnost takođe „suštinski vredna” u nestrukturiranom obliku.

Nestrukturirana igra „usmerena na decu ili koju vodi dete” bila je ključna, jer omogućava deci da razviju sopstvenu maštu, rekao je on.

– Često mislim da ponekad vlada mišljenje da postoji pravi način igre i da taj pravi način igre često jeste igranje s drugom decom, ali morate imati dosta veština da biste došli do te faze. Kada su u pitanju mlađa deca, sasvim je normalno da se ona igraju sama ili pored drugog deteta, ali ne i sa njim – objasnio je O’Hare.

On je takođe rekao da samostalna igra može da pomogne detetu u razvoju, kao i da razvije veštine poput motoričkih sposobnosti, kao i veštine pregovaranja i upravljanja sukobima.

Čak bi i „gruba igra”, za koju je O’Hare rekao da bi roditelji mogli brzo da zaustave, mogla da doprinese razvoju u smislu omogućavanja detetu da nauči „kako da upravlja svojim telom, snagom, ravnotežom i rizikom”.

O’Hare se pozvao i na istraživanje koje je 2019. godine objavio Institut za obrazovanje Univerziteta London, a koje je otkrilo da su školarci od pet do sedam godina imali 45 minuta manje pauze od dece 1995. Istraživanje je zaključilo da bi skraćivanje školskih raspusta u Engleskoj moglo da bude štetno razvoj dece.

O’Hare takođe tvrdi da roditelji ne bi trebalo da gledaju da ispune vreme svog deteta aktivnostima.

– Biti slobodan i imati vremena za dosadu je zapravo prilično dobro, u smislu upravljanja i učenja kako da se zabavite, da budete kreativni, da rešavate probleme – rekao je on.

To je zato što su istraživanja povezivala dosadu sa povećanom kreativnošću. Na primer, studija koju su 2013. godine objavili akademici sa „University of Central Lancashire” ukazala su na to da bi preduzimanje dosadnog zadatka moglo nekome da pomogne da dođe do kreativnijeg rešenja problema.

O’Hare je rekao da se često roditelji mogu osećati obaveznim da da vreme svog deteta ispune aktivnostima, i naglasio da se ne protivi tome da se deca bave vannastavnim aktivnostima, ali je rekao da bi „samoregulacija” mogla da bude korisna za razvoj određenih veština.