Iako je manekenka, Hajdi Klum s vremena na vreme pojede hamburger, a i veliki zagovornik zdrave ishrane, čuveni britanski kuvar Džejmi Oliver ponekad sebi priušti masan sendvič od faširane šnicle.
Nažalost, reč je o pravim holesterolskim bombama, a povišen nivo ove vrste masti u krvi može da ima ozbiljne posledice. On je najvažniji faktor rizika za oboljenja kardiovaskularnog sistema, kao što su infarkt i moždani udar. Iako je poznato kakve opasnosti krije višak holesterola, malo je onih koji bilo šta preduzimaju da bi predupredili ovaj problem. Većina i ne zna kolike su im vrednosti.
Profesor Ahim Vajcel, glavni lekar Medicinske klinike pri Crkvenoj bolnici u Manhajmu, kaže da bi svaki čovek trebalo da proveri holesterol, čak i ako nema nikakvih tegoba.
Višak holesterola se u vidu naslaga (plaka) skuplja u krvnim sudovima, a naročito u koronarnim arterijama. Nekada se smatralo da ove naslage sužavaju koronarne arterije, zbog čega srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika i odumire. Međutim, danas se zna i to da se u ovim naslagama odigravaju upalni procesi, koji mogu imati dramatične posledice.
„Kad-tad će pući omotač koji pokriva naslage, što će pokrenuti lančanu reakciju: dolazi do zgrušavanja, krv postaje gušća i stvaraju se ugrušci. Time se objašnjava i činjenica zašto osobe sa visokim holesterolom godinama žive bez ikakvih tegoba, da bi ih najednom zadesio infarkt ili da bi za nekoliko sekundi umrli od iznenadne srčane smrti“, kaže profesor Vajcel.
Kada situacija postaje rizična? Postoji loš, LDL holesterol i dobar, HDL holesterol koji štiti krvne sudove. Oni zajedno čine ukupan holesterol. Ukoliko njegova vrednost prelazi 200 mg/dl, treba se podvrgnuti detaljnijem pregledu.
Odluka o tome da li je potrebna lekarska intervencija, zavisi i od drugih faktora rizika, kao što su visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes, višak kilograma i visok nivo homocisteina.
Ako kod osobe nisu prisutni faktori rizika, dakle, ako je nepušač i ima normalan krvni pritisak, LDL holesterol ne sme da bude veći od 160. Kod pacijenata sa jednim ili dva faktora rizika, maksimalna vrednost iznosi oko 130.
Oni koji imaju više faktora rizika, koji su preživeli već jedan infarkt ili pate od angine pektoris, maksimalna dozvoljena vrednost iznosi 100. U tom slučaju doktor Vajcel preporučuje da se nivo holesterola još više smanji.
Da bi se to postiglo, treba promeniti način ishrane. Životinjske masti (puter, masno meso, majonez) treba eliminisati. Idealna je mediteranska ishrana sa maslinovim uljem, ribom i što više povrća. I sportovi izdržljivosti, kao što su plivanje, vožnja bicikla i rolera snižavaju nivo holesterola.
Komentari (0)