Jedna od zemalja koja se godinama unazad nalazi na samom svetskom vrhu po pitanju obrazovanja najavljuje revoluciju školskog sistema po kojem učenici više neće imati klasične školske predmete na koje su navikli.
Finska je poznata kao zemlja sa izuzetno kvalitetnim obrazovnim sistemom, i na međunarodnim rang-listama njene škole i fakulteti uvek zauzimaju jedno od prvih deset mesta. Ipak, uprkos visokim standardima, rukovodioci sektora za obrazovanje smatraju da postojeći sistem školovanja može značajno da se poboljša. Državni plan da se ukinu tradicionalni predmeti iz nastavnog programa najradikalniji je potez u tom smislu do sada.
Razlozi za revolucionarnu promenu
Školski predmeti decenijama su bili sastavni deo nastavnog plana i programa. Zato njihovo ukidanje deluje kao stvaranje nepotrebne konfuzije među prosvetnim radnicima, učenicima i roditeljima. Kako bi ovakav inovativan projekat zaživeo, potrebno je uraditi mnogo toga. Ipak, uspostavljanje novog obrazovnog sistema ima smisla ako se uzmu u obzir veštine koje današnji đaci treba da razviju tokom školovanja. Ili kako Marjo Kilonen, šef sektora za obrazovanje u Finskoj, ističe: „Potrebe učenika se konstantno menjaju”. Drugim rečima, obrazovni sistem fokusiran na predmete bio je od koristi učenicima početkom prošlog veka, ali veštine koje oni moraju da razviju kako bi ostvarili uspeh u 21. veku nemoguće je savladati na pravi način ukoliko se i dalje prati zastareli edukativni sistem.
Foto: Shutterstock
Sprovođenje radikalne ideje u delo
Finski čelnici sektora za obrazovanje dugo su tragali za najboljim načinom za uspostavljanje novog pristupa nastavi s obzirom na to da učenici i dalje moraju da uče matematiku, istoriju, književnost ili fiziku. Njihovo rešenje bilo je da se ukinu školski predmeti i uvedu interdisciplinarni moduli. Učenici će tako proučavati Drugi svetski rat iz perspektive različitih predmeta, kao što su matematika, geografija i istorija. Još jedan primer novorazvijenog modula nosi naziv „Rad u kafiću”. Modul obuhvata usvajanje znanja iz ekonomije, engleskog jezika i veština komunikacije. Na taj način nastavnici mogu da promene strukturu svojih predavanja. Grupni rad imaće važnu ulogu na časovima, dok nijedan učenik više neće morati da brine o tradicionalnom načinu komunikacije nastavnik-učenik. To znači da će učenici učiti gradivo iz predmeta kroz diskusije o različitim temama u malim grupama umesto da slušaju nastavnika ili sede u klupama i nestrpljivo čekaju da im se postavi pitanje.
Usmerenost na pristup koji učenike uči da misle svojom glavom
Novi sistem biće predstavljen samo starijim učenicima, od 16. godine pa nadalje. Tako će đaci moći da izaberu teme koje žele da proučavaju, koje smatraju potrebnim za svoju buduću karijeru, u skladu sa svojim sposobnostima, i neće morati da se zamaraju onim temama odnosno predmetima od kojih ne vide preteranu korist. Umesto nemotivisanih učenika koji se pitaju zašto uče teške i komplikovane stvari iz hemije i matematike, posebno ukoliko teže zanimanjima društvenog smera, oni će biti u mogućnosti da izaberu kurseve koji ih zanimaju, oblasti koje im leže ili koje će napraviti razliku u njihovoj budućnosti.
Izgradnja novog obrazovnog sistema
U poređenju sa drugim zemljama, finski obrazovni sistem bazira se na kolektivnom radu. Kako bi ponudili interdisciplinarne module, nastavnici koji predaju različite predmete moraće da sarađuju u cilju razvijanja novog nastavnog plana i programa, razmene znanja i nastavnih materijala. Oko 70 odsto nastavnika u Helsinkiju već je prošlo pripremni rad u skladu s novim sistemom za prezentaciju informacija. Kao rezultat dodatnog rada, nastavnici mogu da očekuju povećanje plate i raduju se radu sa učenicima koji su motivisani da učestvuju i stiču znanja u okviru interdisciplinarnih modula. Osim toga, očekuje se da se novi sistem obrazovanja proširi na sve škole u državi do 2020. godine.
Izvor: Novakdjokovicfoundation.org
Komentari (0)