Epidemija malih boginja preti i Srbiji

U epidemiji malih boginja koja je zahvatila Rumuniju od kraja prošle godine, proširila se na Mađarsku i preti da stigne i u Srbiju, već je obolelo oko 3.500, uglavnom dece, a 17 ih je umrlo.

Epidemiolozi tvrde da imamo realan razlog za strah da će se infekcija proširiti i kod nas. Problem je, naglašavaju, veliki, jer je broj vakcinisanih MMR vakcinom, koja štiti od morbila, drastično smanjen, a zagovornici teorije o štetnosti ove vakcine sve su glasniji.
 

Pedijatri i epidemiolozi tvrde da je masovna imunizacija neophodna i da je samo MMR vakcina za poslednjih 15 godina spasla 20 miliona života. Antivakcinalni pokret u Srbiji, međutim, poslednjih godina je sve jači, pa je samo u Beogradu pokrivenost ovom vakcinom svega 65 odsto, što je za čak trećinu manje od minimalnog za postizanje kolektivnog imuniteta na ovu zarazu.

Po rečima neonatologa prof. dr Georgiosa Konstantinidisa, zamenika predsednika Udruženja pedijatara Srbije, vakcina je u načelu civilizacijska tekovina i ona je, sasvim sigurno, kroz istoriju spasla više života od bilo kog velikog vladara ili političara.

– Vakcina štiti od veoma ozbiljnih bolesti koje mogu da dovedu do teškog oboljenja sa mogućnim brojnim komplikacijama i smrtnim ishodom – kaže Konstantinidis.

– Pre široko dostupne imunizacije protiv malih boginja, osamdesetih godina 20. veka, od ove bolesti je umiralo 2,6 miliona dece godišnje, a 2015. godine je umrlo 20 puta manje – 134.000 dece, većinom uzrasta do pet godina. Smrtni ishod je najčešći kod dece ispod pet godina i kod starijih od 20 godina. Smrtnost je od 2000. do 2015. u svetu opala je za oko 80 odsto zahvaljujući imunizaciji.

Kako pvaj lekar još kaže, kada postoji visok procenat vakcinisanih osoba, postoji takozvani kolektivni imunitet. Ako jedna osoba oboli, ona neće moći da zarazi druge jer su vakcinisane, a oni koji nisu mogli da budu vakcinisani iz medicinskih razloga imaće manje šanse da obole jer se virus neće širiti.

– S druge strane, ako ima mnogo nevakcinisanih, oni će u kontaktu sa obolelom osobom oboleti i dalje širiti infekciju – kaže dr Konstantinidis.

– Male boginje su oko pet puta zaraznije od gripa. Virus morbila je toliko zarazan da će oboleti 90 odsto osoba koje nisu vakcinisane a dođu u kontakt sa obolelom osobom.

– NADLEŽNI pedijatar je u obavezi da se u momentu vakcinacije raspita o trenutnom zdravstvenom stanju, eventualnom prisustvu nekih tegoba, bolesti ili alergije, kao i da pre vakcinacije pregleda dete – kaže dr Konstantinidis. – Ovo pravilo se gotovo bez izuzetka poštuje.
 

Iako je ovo uopšten stav zvanične medicine, internet stranice prepune su zagovornika teorija da je upravo MMR vakcina odgovorna za autizam kod dece. Zagovornici ovakvih teorija sve su glasniji i – brojniji.

– Čini se da je na prvom mestu nedostatak edukacije – nepoznavanje osnovnih principa vakcinacije i vakcina, kao i njihovih korisnih efekata, uz potenciranje brojnih zabluda – kaža Angelina Radulović iz Udruženja “Roditelj”.

– Jedna od tih zabluda je neutemeljena sigurnost da je većina dečjih zaraznih bolesti već iskorenjena, da deca treba sama da steknu otpornost na bakterije i viruse, kao i da su priču o neophodnosti vakcinacije skovale farmaceutske kuće da bi stekle profit. Kada na to dodate, naučno dokazano, neosnovani strah o povezanosti ove vakcine i autizma, broj ljudi koji sumnjaju u vakcine raste.

Prema njenim rečima, sve su agresivniji zagovornici teorija protiv vakcine i izuzetno je teško dopreti do ovih ljudi, koji već imaju formiran antivakcinalni stav. Osim toga, pedijatri i lekari su prilično zatajili kada je komunikacija s roditeljima u pitanju. Često je to uzrokovano objektivnim nedostatkom vremena, pa roditelji, umesto da dobiju informacije od lekara, pronalaze ih na internetu, gde kruže vrlo nepouzdane i često informacije plasirane sa lošim namerama.

– Lična odluka roditelja da ne vakcinišu svoje dete realno šteti i drugoj deci koja iz raznih medicinskih razloga ne mogu da dobiju cepivo – kaže Radulovićeva.

– Zato se ta odluka nikada ne tiče samo sopstvenog deteta, već i druge dece. Ali čini se da edukacija ne može da reši problem na kratke staze, jer ovako čvrsti stavovi ne mogu da se promene za nekoliko meseci, već dugogodišnjom kampanjom i mnogo većim angažovanjem države da zaštiti program imunizacije.

Kako nam je epidemija pred vratima, mora brzo da se reaguje u postizanju što veće pokrivenosti MMR vakcinom, pa je u ovom trenutku najdelotvorniji način rešavanja ovog problema obavezna vakcinacija, pod pretnjom kaznom, što je i regulisano zakonom.

Epidemiolog beogradskog Zavoda za javno zdravlje dr Ivana Begović Lazarević tvrdi da je trenutna pokrivenost MMR vakcinom problematično niska i u stalnom opadanju.

– Željena pokrivenost je najmanje 95 odsto vakcinisanog stanovništva, dok poslednji podaci za Beograd pokazuju pad sa 77 odsto vakcinisanih u drugoj godini života 2015. godine na 65 odsto prošle godine – kaže naša sagovornica. – Revakcinu, koja se dobija u sedmoj godini, dobilo je 91 odsto, što je takođe manje od minimuma. Razlog za epidemiju je isključivo nedovoljna vakcinisanost. 

– To što se autizam prepoznaje u drugoj godini života, kada se deca i vakcinišu MMR vakcinom, ne znači da ona dovodi do ove bolesti – kaže dr Konstantinidis. – Endru Vejkfild je sa 12 saradnika 1998. godine, u renomiranom medicinskom časopisu “Lancet”, ukazao na to da MMR vakcina može da učini decu podložnom razvoju autizma. Uzorak je bio mali, studija nije bila adekvatno kontrolisana, a izvedeni zaključci su bili spekulativni. Iako su nakon toga sprovedene epidemiološke studije koje nisu potvrdile vezu između MMR vakcine i autizma, a Vejkfild i saradnici su proglašeni krivim za kršenje načela etike i pogrešnu interpretaciju podataka, lavina je pokrenuta i obuhvat MMR vakcinacijom je počeo da opada.

Predviđena kazna za nevakcinisanje deteta kod nas je 150.000 dinara. Vakcinacija je obavezna i u Rumuniji, Makedoniji, Poljskoj, dok to nije slučaj u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Holandiji…

– U zemljama u kojima vakcinacija nije obavezna, obuhvat je veoma visok zbog zdravstvene prosvećenosti stanovništva, pa nema potrebe za kaznama – kaže dr Konstantinidis.<

– U Nemačkoj je 97 odsto dece između 12 i 23 meseca vakcinisano protiv morbila. Sve donedavno i mi smo imali zadovoljavajući obuhvat vakcinacijom.