Program podrške ranom razvoju i kvalitetu brige temeljen na zajedničkoj igri roditelja/staratelja i deteta kroz uobičajene porodične rutine “Dom je moje prvo igralište” namenjen je roditeljima/starateljima i deci uzrasta od 0 do 3 godine.
Foto: Freepik
U podsticajnom okruženju, na programu zajedno učimo kako da obične svakodnevne navike i rutine načinimo pravim prilikama za razvoj radoznalosti, istraživanje i učenje za svoje dete.
Šta dete uči u ranom detinjstvu?
Prvih hiljadu dana detetovog života predstavlja period najvećih razvojnih potencijala. To je vreme kada je dete najspremnije da uči o sebi, drugim ljudima i svetu oko sebe. Kada kažemo najspremnije to znači da u ovom periodu života dete ima priliku da sa najvećom lakoćom i brzinom usvaja različite veštine i znanja, i da razvija svoje urođenje potencijale. U prilog tome govore rezultati istraživanja koja nedvosmisleno pokazuju da se mozak bebe tokom prve tri godine života razvija brzinom većom nego ikada kasnije u životu.
Tokom perioda ranog razvoja, dete ima priliku da razvija osnove sledećih veština:
- Sigurnost u sebe i poverenje u bliske osobe
Roditelji su za decu prvi prozor u svet. Istovremeno, roditelji su prvo bebino ogledalo. Tokom perioda najranijeg detinjstva dete ima priliku da razvija sigurnost u sebe i poverenje u osobe koje o njemu brinu, putem velikog broja ponavljanih situacija u kojima je roditelj prepoznao detetovu potrebu i na nju odgovorio. Dete čiji roditelji pažljivo prate i prepoznaju njegove potrebe, i pomažu mu da date potrebe zadovolji, razvija osećaj poverenja i sigurnosti u osobu koja o njemu brine i predstavu o sebi kao o biću koje je vredno pažnje i ljubavi. Ove veštine su ključne za detetovo psiho-fizičko zdravlje kako tokom detinjstva tako i u odraslom dobu.
Foto: Freepik
- Emocionalne i socijalne veštine
Svaki put kada dete ispolji određenu emociju, a roditelj je prepozna, i ponudi detetu ime za osećanje koje u datom trenutku oseća, a potom mu pomogne da se umiri, razvijaju se temelji emocionalne regulacije. Takođe, kada se beba smeje, namrgodi, guguče, a roditelj na datu reakciju odgovori (osmehom, imitacijom, govorom upućenom bebi), dete tada uči kako izgleda odnos recipročne razmene, što je jedna od ključnih komponenti svih bliskih odnosa.
- Inicijativa i radoznalost
Svako dete se rađa sa urođenom potrebom da sazna, da se pita i istražuje stvari koje ga okružuju, pri čemu se način istraživanja menja kako beba raste i razija se. Tek rođena beba, pretežno upoznaje svet putem čula vida, dok će beba od 6 meseci uveliko istraživati uz pomoć motoričkih veština, npr. hvatanjem i ispuštanjem predmeta. Dete čije potrebe za istraživanjem roditelji podržavaju, razvijaće radoznalost i oseća će se kao pravi mali istraživač.
- Autonomija tj. samostalnost
Svaki roditelj za svoje dete želi da odraste u samostalnu osobu koja može bez poteškoća da brine o sebi i bude uspešna. Koreni samostalnosti u odraslom dobu razvijaju se upravo tokom najranijeg detinjstva. Na detetovu potrebu za inicijativnom, prirodno se nadovezuje potreba deteta da samostalno nešto uradi i da se povodom toga oseća kompetentno i uspešno. Često se mogu čuti dečiji glasovi – „Ja”, „Sam”, što ukazuje na detetovu snažnu potrebu da samostalno nešto uradi. Dete će imati pirliku da razvija samostalnost ukoliko odrasli pružaju podršku istraživanju, što je suprotno obavljanju aktivnosti umesto deteta.
- Saznajne i motoričke veštine
Tokom perioda ranog detinjstva, dete upoznaje svet uz pomoć svojih čula (pokretom, dodirom, sluhom, vidom, mirisom, ukusom). Ono tada ima snažnu potrebu da uzima različite predmete u ruke, da ih opaža, ispušta, i da posmatra šta će se dogoditi kada nešto uradi sa njima. Iz ugla deteta ono nauči puno toga u igri sa jednom kockom – koliko je ova kocka teška, kakvog je oblika i teksture, koje je boje, kakvog je ukusa, i potom šta se dešava kada je ispustim (da li se glasno čuje ili ne). Ukoliko je roditelj aktivno uključen u igru sa detetom, dete tada ima parntera i priliku da razvija obim svoje pažnje kao i saradničke veštine. Tokom ovog procesa, u detetovom mozgu se stvara veliki broj novih konecija, odnosno veza između neurona, koje će se razviti u značajne veštine.
.jpg)
Foto: Freepik
Imajte na umu da se sve pobrojane veštine razvijaju istovremeno, i da kada podstičemo jedan apsekt razvoja zapravo podstičemo celokupan detetov razvoj. Primera radi kada želimo u igri sa detetom da podržimo razvoj inicijative tako što ćemo mu pružiti priliku da samo dohvati određeni predmet, istovremeno se razvija i saznajni razvoj, razvoj motorike ali i odnos sigurnosti i poverenja u odraslu osobu.
Gde se takve stvari najviše mogu učiti i vežbati?
Da bi se podsticao celokupan razvoj deteta, poželjno je da roditelji u toku dana izdvoje specijalno vreme koje će posvetiti u odnosu sa detetom. Međutim, sjajna prilika da postičete razvoj prethodno navedenih veština jeste uključivanje deteta u uobičajene porodične rutine, još od najranijih dana. Na ovaj način većina kućnih obaveza može postati prilika za uživanje i kvalitetno vreme provedeno sa detetom, vreme kada roditelji mogu da obave svoje uobičajene obaveze i ujedno da pruže detetu niz dragocenih podsticaja za razvoj. Priprema obroka, soritiranje i slaganje suvog veša, uključivanje mašine za pranje veša, odlazak u kupovinu, jesu aktivnosti koje većina roditelja obavlja svakodnevno, neke od njih i po nekoliko puta. Kada se dete uključi na način koji je adekvatan uzrastu, tako što zajedno sa roditeljem pere povrće i sortira ga u različite posude prema boji ili obliku, ili recimo ljušti bananu i gnječi je za smuti, vadi namirnice iz kese nakon kupovine, ili slaže suve čarape, pred dete se otvara pregršt prilika za razvoj svih prethodno navedenih veština.
Sa druge strane roditelji u ovim situacijama imaju priliku da obavljaju svoje uobičajene rutine i ujedno da putem malih podsticaja koji ne zahtevaju dodatno vreme ili mesto podstiču razvoj deteta.
Foto: Freepik
Šta roditelj treba da zna, ume, može da bi podržao učešće dece u rutinama?
Kako bi roditelji podsticali razvoj prethodno predstavljenih veština deteta, važno je da:
- Pažljivo posmatraju detetove potrebe, prate na koji način ih dete pokazuje, i da što bolje upoznaju način na koji dete reaguje u različitim situacijama.
- Na detetove signale dosledno odgovaraju i pružaju detetu podršku da zadovolji svoje potrebe.
- Na bilo koji oblik detetove inicijative (osmeh, pokret, pogled, pokazivanje prstom), roditelj uzvrati (osmehom, imitiranjem, usmeravanjem pažnje na predmet detetovog interesovanja, imenovanjem). Na taj način će se dalje proširiti interakcija i omogućiti dodatne prilike za podsticanje razvoja.
- Pažljivo prati šta je detetu privuko pažnju, podržava i podupire inicijativu u smeru u kojem dete vodi. Primera radi ukoliko dete pokaže prstom na slikovnicu roditelj može da kaže: Vidi slikovnica, hajde da zajedno čitamo”.
- Omogući detetu da bude što samostalnije u aktivnostima koje ono želi da obavlja i da bude podrška u tom procesu tek toliko da omogući uslove da dete ostvari svoj cilj, što je suprotno obavljanju aktivnosti umesto deteta. U skladu sa tim važno je da roditelj veruje da je dete kompetentno i vešto, spremno da saznaje i da se razvija.
- Razgovara sa detetom, govori detetu (imenuje stvari koje dete radi), i opisuje detetu različite situacije tokom presvlačenja, spremanja obroka, odlaska u kupovinu, ili bilo koje druge aktivnosti.
Pored sigurnog odnosa sa roditeljima, odnosno starateljima, važno je da detetovo okruženje bude podsticajno. Šta bi to tačno značilo? Podsticajno okruženje, je bogato prilikama za učenje i istraživanje, sadržajima koji su podrška detetovom razvoju. Podsticajni sadržaji mogu biti materijali različitih tekstura – marame, vunene kape i čarape, plišani jastuk koje dete istražuje dodirom, potom različite melodije, slikovnice za bebe (prvih meseci crno – bele sa kontrastima koje podstiču razvoj čula vida) a kasnije to mogu biti i knjige mekanice, ogledala i brojni drugi materijali koje većina roditelja ima u svom domu.
Foto: Freepik
Bebe i mala deca jako vole poznate i predvidive stvari, slično kao i odrasli, jer one doprinose osećaju sigurnosti i predvidivosti. Zato su porodične rutine sjajna prilika za podsticanje razvoja deteta.
Imajte na umu da su sadržaji koji se nalaze u vašem domu često dovoljni i kvalitetni materijali za podsticanje razvoja deteta, i da skupocene igračke ne morate priuštiti detetu da biste mu omogućili kvalitetne uslove za razvoj.
Na posletku najzanimljivija igračka za dete ste upravo vi, i vreme provedeno u odnosu sa vama. Potrudite se da u toku dana takvih prilika bude što više.
Ukoliko želite da sa svojim detetom zajedno učimo kako da uobičajene i svakodnevne aktivnosti postanu sjajne prilike za razvoj deteta i vaše moćno sredstvo u pružanju kvalitetne brige detetu, društvo tima Centra za podršku ranog razvoja i porodičnim odnosima Harmonija vas poziva da nam se pridružite u okviru programa ~Dom je moje prvo igrališe~, koji počinje sa realizacijom već 3.11.2021. godine.
Ispred tima Centra za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima Harmonija
Katarina Ostojić, psiholog
Komentari (0)