U Srbiji se obeležava Svetska nedelja dojenja, a podaci pokazuju da je dojenje na javnom mestu u Srbiji izuzetno retko.
Iako je u svuda u razvijenim zemljama sasvim uobičajeno videti ženu kako doji bebu na javnom mestu, u Srbiji je to retkost.
U tome ih ponekad obeshrabruju i negativne reakcije okoline, a često se obnaživanje majke koja doji povezuje sa seksualnošću i smatra se neprimerenim, kažu povodom Svetske nedelje dojenja u Udruženju "Roditelj".
U Srbiji se obeležava Svetska nedelja dojenja u cilju afirmacije dojenja kao najprirodnijeg i najzdravijeg izvora hrane za bebe.
Od malog procenta majki koje uopšte doje svoje bebe u Srbiji – reč je o svega 26 odsto – u proseku još manje njih to čini na javnom mestu, a u tome ih obeshrabruje tradicionalistički Balkan jer se žene retko odlučuju da doje pred drugima.
Neki ljudi taj čin doživljavaju kao prelazak granice javnog ukusa, kaže Dragana Soćanin iz Udruženja "Roditelj". Ona je na taj način i sama hranila svoje dete.
"S jedne strane, majke se ustručavaju zato što se plaše negativnih reakcija. S druge strane, ljudi se zgražavaju, nekome je to gadno, prljavo, povezuju sa seksualnošću da se majka obnažuje", kaže ona.
"Tu je potrebna podrška šireg društva da ne budu takve reakcije, da može da se živi u jednom takvom gradu gde može da se podoji svoje dete bilo kada", kaže ona.
Iako je 60-ih godina prošlog veka i u Srbiji, kao i na Zapadu, bilo napušteno mišljenje da je dojenje najbolja ishrana za odojčad, poslednjih 15 godina stručnjaci upućuju na povratak prirodi i dojenju kao najzdravijem načinu ishrane beba.
"Kulturne obrazovane žene Zapada, koje su u svetu i pokrenule program podrške dojenju, su shvatile da su svojoj deci uskratile najbolju hranu u životu i doje u visokom procentu, preko 60 posto, na javnom mestu u Finskoj, švedskoj…
U Norveškoj čak postoje restorani, kafići, saloni gde piše ‘Ovde ima prednost žena koja doji’", objašnjava doktorka Đurđa Kisin.
Komentari (0)