Nakon dojave o bombi učiteljice sa pancirima i cokulama proveravaće bezbednost škole?

Ako je cilj Ministarstva unutrašnjih poslova bio da jučerašnjim saopštenjem umiri javnost porukom da je ”angažovalo sve resurse na unapređenju bezbednosti dece i da preduzima aktivnosti na otkrivanju i procesuiranju odgovornih za dojave o bombama u školama, među zaposlene u obrazovnim ustanovama unelo je novi nemir.

U naizgled uobičajenom saopštenju u kome policija predočava šta je sve preduzela kako bi se ovaj problem rešio prosvetni radnici su bezmalo šokirani najavom da će „u skladu sa posebnim planom i programom, policijski službenici sprovesti obuku zaposlenih u ustanovama preduniverzitetskog i univerzitetskog vaspitanja i obrazovanja koje će obuhvatiti: mere kontrole pristupa, preventivni pregled prostora ustanove, kao i definisanje bezbednog mesta, po uzoru na pozitivna iskustva zemalja koje imaju slični problem”.

S druge strane, prosvetni radnici sa kojima smo razgovarali i zvanično i nezvanično, saglasni su da odgovornost za procenu bezbednosti u školama neće preuzimati.

– Ne znam kakva su iskustva u drugim državama, ali sam potpuno siguran da je ovakav predlog poprilično besmislen i da otvara više pitanja. Prvo se tiče kompetentnosti nastavnika da obavljaju ovakve zadatke. Ako je sticanje kompetencija za protivdiverziono delovanje toliko jednostavno, zašto se ljudi školuju za to zanimanje? Drugo pitanje je pitanje odgovornosti. Ako nastavnik nema kompetencije, a sigurno ih nema i ne može ih steći na nekom kursu, ko će se usuditi da preuzme odgovornost i, kako pretpostavljam, na početku smene potpisati da je objekat bezbedan – kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

On ističe da su svi svesni da su učestale dojave lažne, ali da nikad nisu apsolutno sigurni u to, pa se postavlja pitanje šta ako bi se zbog nekompetentnosti nastavnika dogodio incident u kojem bi bilo ko bio povređen.

– Ako je na početku školske godine objavljeno da je svakoj školi dodeljen policajac, zašto ne bi oni bili obučeni za ovaj posao i preuzeli ga na sebe? Nameće se zaključak da na ovaj način neko pokušava da skine odgovornost sa sebe i prebaci je na nastavnike. A kad je tako, zašto ne bismo onda obučili nastavnike da obezbeđuju stadione, muzičke skupove i slične manifestacije – kaže Markov, koji se pita i šta roditelji misle o ovom predlogu.

Najava MUP-a da će policijski službenici sprovesti obuku zaposlenih u obrazovnim ustanovama predstavlja klasično prebacivanje odgovornosti za bezbednost u vrtićima, školama i na fakultetima na prosvetne radnike i druge zaposlene u obrazovanju, smatra Vesna Vojvodić Mitrović, potpredsednica Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost”.

– Umesto da nam institucije pruže podršku i obezbede sigurno radno okruženje, moraćemo brže-bolje da savladamo sve strategije i protokole „unapređene” ONO i DSZ i pohitamo u pomoć MUP-u. Pod uslovom da obuka ne izgubi fokus i ne sklizne u pravcu podrške prevenciji reproduktivnog zdravlja, uz malo dobre volje i mnogo vilinskog praha – eto vaspitača, nastavnika, tetkica, domara (…) na sasvim novom nivou naše društvene igrice. Tako „obučeni”, opremljeni gedorama i cvik-canglama, sa zaduženim cokulama, šlemovima i pancirima, proširiće delokrug svojih obrazovno-vaspitnih kompetencija na oblast kontradiverzionih aktivnosti – komentariše Vojvodić Mitrović najnoviju zamisao policije.

Samo retki, dodaje, kojima ne odumru sinapse tokom obuke, zapitaće se: kako smo uopšte stigli od višesatnih, stručnih i detaljnih pregleda školskih objekata (kakvi su bili podrazumevani u maju prošle godine), do brzinskog rešenja u kojem se, uz učestvovanje tehničkog osoblja škola, ceo, recimo, Novi Beograd pregleda za jedan sat?

– Da li su se od tada promenile okolnosti, ozbiljnost pretnji, standardi bezbednosnih procena ili, možda, mi? Hoćemo li biti saučesnici u sveukupnom srozavanju i urušavanja svih stubova društva – pita sagovornica Danasa.

Ona predlaže da „okrenemo igricu” i obučimo policajce da održe po nekoliko časova u školi svakog dana, jer nastavnika ionako nema dovoljno.

– Posle možemo zajedno građanima da popravljamo zube i obavimo poneku laganu operaciju. Pa nije, valjda, ni ta medicina toliki bauk da ne može za nedelju-dve da se savlada – kaže Vojvodić Mitrović.

Nekoliko direktora škola koje smo pozvali za komentar nije želelo da se oglašava dok ne dobiju zvanično obaveštenje i pojašnjenje, ali nezvanično poručuju da neće prihvatiti da oni budu odgovorni za procenu bezbednosti školskih objekata.

Maja Radović, nastavnica srpskog jezika u OŠ „Jovan Miodragović”, iz medija je saznala za planove MUP-a da izvrši obuke zaposlenih u školama za gore pomenuta postupanja.

– Lično, nikada se ne bih prihvatila tako velike odgovornosti i preuzimanja tuđih dužnosti, za koje je potrebna ozbiljna priprema, dugogodišnji rad i iskustvo. A sa druge strane, kao majka, osećam se uznemireno i na samu pomisao da će o bezbednosti mog deteta u ovakvim situacijama, brinuti oni koji su se školovali da uče i vaspitavaju našu decu, ali ne i da rešavaju ovako delikatne okolnosti i sami sebe, a time i našu decu, izlažu riziku. To je posao za profesionalce. I treba da ostane tako, uz svo poštovanje krajnjih ciljeva i dobre namere – smatra Radović. Kaže da je situacija sa dojavama o bombama postala naša svakodnevica.

– Nakon 3. maja smo posebno osetljivi na svako hvatanje za kvaku vrata učionice, a naročito sada kada je, u velikom broju slučajeva, to poziv da napustimo učionice – ističe Radović.

Dodaje da stresnu situaciju čini dodatno napetom i napornom, nedostajanje protokola o postupanju u ovakvim okolnostima i da je na rukovodstvu da organizuje način delovanja uz šture instrukcije koje dobijaju od nadležnih.

– Pojedinci su često prinuđeni na vlastite improvizacije. A nepostojanje jedinstvenih koraka, dovodi do toga da svako ima sopstveno viđenje i analizu događaja, načina na koje bi trebalo delovati, što stvara dodatnu pometnju i razdor između roditelja, koji su s pravom zabrinuti, i škole, koja je prepuštena sopstvenom dovijanju – priča Radović.

Ona napominje da treba da postoji jedinstven protokol, koji mora biti jasan i precizan, bez mogućnosti najrazličitijih oblika tumačenja i sa kojim svi moraju biti upoznati.

– Ne smemo zaboraviti i štetu koja nastaje svakim gubljenjem nastave. Često smo prekinuti u sred pismenih provera koje su planirane mesecima unapred i čije pomeranje zahteva pisanje molbi i dodatnu papirologiju, jer zakon predviđa najviše dve pismene provere nedeljno, pa su često svi slobodni termini zauzeti. I to se mora uzeti u razmatranje pri pisanju budućih protokola i smernica. Ocena kao ocena je najmanje važna kada govorimo o bezbednosti dece, ali taj zajednički zaključak i uverenje se ne uzimaju u obzir onda kada ocene nedostaju i provere nisu sprovedene, naročito pismeni zadaci koji su zakonska obaveza – ukazuje Radović.

Iako u školama tvrde da protokol o postupanju u slučaju dojava o postavljenim eksplozivnim napravama ne postoji, nadležni već tri dana najavljuju inoviranu verziju, ali i dalje ne saopštavaju kako će se ubuduće postupati ako preteće poruke nastave da stižu na elektronske adrese škola.

Nezvanična saznanja pojedinih medija da deca neće napuštati školske objekte uneli su nemir među roditelje, ali resorni ministri, pa i premijerka koja se uključila u rešavanje ovog problema, već danima se ne oglašavaju kako bi potvrdili ili opovrgnuli glasine.

Takođe, poslednjih dana od najviših predstavnika vlasti stižu najave da će krivci biti uhapšeni. Rok od 72 sata najpre je u utorak postavila Ana Brnabić, a potom i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekavši u sredu da će sve bizi završeno za 48 sati.

U sličnom tonu MUP je juče saopštio da se „do kraja sutrašnjeg dana” (petak prim.aut) „očekuje realizacija opsežne međunarodne akcije hapšenja lica povezanim sa navedenim dojavama”.