Đaci prvaci da znaju da čitaju? Ko je ovde lud?
Domaći zadaci su nešto što se podrazumeva. To se mora uraditi i kraj.
Eh, kako to jednostavno zvuči. Evo matori i ja imamo od škole skoro 30 godina zajedno a kad se radi o domaćima za prvake koji idu u školu pa malo jače od nedelju dana, pravo da vam kažem, glupi smo k’o cipele.
Prvo, deca u školu idu da se opismene, je l tako? Vaspitačice su eksplicitno rekle da ih ne uče da čitaju i pišu. Na svim onim upoznavanjima i prikazima škole, učiteljice su pričale kako će deca pogrešno naučiti da čitaju i pišu (ne znam kako je to moguće, ne pitajte), pa onda one imaju muke dok se to ne ispravi. Kažu da ako i nauče pravilno – biće im dosadno na časovima.
Psiholozi, pedagozi, upisi, čuda i onda – kreće.
Da pojasnim malo situaciju u kojoj se nalazimo: Zverčica je išla u vrtić koji radi po Montessori programu, a rad u klasičnoj školi se dosta razlikuje od toga.
I eto ti ga sad zadaci, i to tekstualni: “Jasna je viša od Sanje, Sanja je viša od Vesne poveži devojčice sa slikama”. Logički zadatak za decu koja ne znaju da čitaju. Pola razreda se pogubilo, telefon je zvonio pa pet- šest puta i svaki put čujem isti tekst:
– Da li je Zverčica uradila onaj zadatak sa Jasnom i Vesnom?
– Ne, još ga čitamo, tj. čitam ga ja njoj. I tako bar desetak minuta, dok konačno nije shvatila.
Možda je to pokazatelj moje i njene bistrine, ne znam! Ali znam da deca u prvoj nedelji školovanja ne treba da znaju da čitaju. Da to znaju, ne bi išla u prvi razred. Zašto onda ti domaći imaju delove gde treba da se ubaci slovo? Na primer, srpski jezik: Opiši učionicu, i onda slika na kojoj iznad stvari u učionici stoji oblačić sa delovima reči (t_b_a, su_ _e_ )…
I zašto im tako zbunjenima pišu takve zadatke? Pitam se da li neko ko je bitan, kad pravi plan i program i štampa udžbenike, uopšte zna kako funkcionišu te male glavice? Koje su njihove realne mogućnosti u periodu prilagođavanja na nove okolnosti u njihovim malim životima?
Iz vrtića i potpune slobode, ulaze u svet odraslih sa ogromnim torbama i svakodnevnim obavezama, koje nisu uopšte bezazlene i traju ceo život. Meni njeni domaći deluju kao da su za roditelja, a to stvarno nije fer prema đacima.
Znam ja da život nije fer, Zverčice. Odmah mama da ti kaže, biće sve teže i teže! Hajde sad da dovršimo domaći, pa da se igraš još malo, lepo je vreme….
O autorki
Stvarno ne znam sta je tu cudno. Detetu od dve godine je omiljena igracka tablet a zanimacija listanje klipova po youtube-u. Za koju godinu bice sasvim normalno ne samo da znaju da citaju, vec i da znaju engleski jezik. prosto i jednostavno evolucija i dostupnost informacija.
Detetu od 2god moze biti glavna zanimacija tablet i youtube samo ako roditelj to dozvoli. Zna se kakve su igracke prilagodjene tom uzrastu, prema tome roditelji su jedini krivci sto ovo dozvoljavaju.
Da, zato mi i nije jasno zasto ne uce prvo latinicu. Ja sam kod mog prvaka pre godinu dana obustavila sve akcije oko ucenja slova latinice i presaltali se na cirilicu da ne pobrka. Cirilica je stvar proslosti i tradicije, ja je se jedva i secam. Cak je i vecina ozbiljnih firmi internacionalna sa engleskim kao zvanicnim jezikom. Krenu deca uz youtube da kapiraju engleski i latinicu i onda moram sve da zabranim i ukinem da bi mogli da se snadju u skoli.
Draga Lana, sve dok ima vas koji tako razmisljate, nece biti sjajno. Cirilica je pismo, NASE pismo. Pismo koje je, nazalost, ovde potisnuto zbog svih tih stranih firmi o kojima pricate i cega sve jos, nebitno. Da li cete sutra detetu reci da je i nacionalna istorija prevazidjena?
U Svajcarskoj, deca koja idu u inernacionalnu skolu, sa 5god. citaju i to na engleskom. Maternji jezik im je Francuski i citanje na istom uce kasnije. Obavezna skola pocinje sa 4god.
Ako iko normalan želi takvo djetinjstvo svom detetu neka izvoli…
Ok, sa decom treba raditi, ali ne treba ih forsirati. Do 3. ili 4. razreda se vidi ko je za umni rad a ko ne. Ako ti dete ne zavrsi fakultet to ne znaci da je manje vredno od nekoga ko jeste. Ja sam ga zavrsila i sad da mogu da se vratim unazad nikada ga ne bih ni upisala. Ko hoce nesto da zna ne treba mu skola.
Ali nam je zato skolstvo u totalnom rasulu. Programe pisu ljudi koji, odgovorno tvrdim, nemaju grama mozga. Ono sto decu uce i na cemu insistiraju je bezvredno. Sto se uciteljica tice, isto tako, znam da njihov fakultet se upisuju ljudi koji ne znaju sta ce sa svojim zivotom i to im nekako dodje najlakse. Uvek kazem cast izuzecima.
Ali isto tako znam da su deca bezobrazna, nezahvalna i nevaspitana, bez osecaja odgovornosti i bez postovanja prema drugim ljudima. E, to treba da nauce kod kuce. Za citanje i pisanje cemo lako.
Ja ne bih tek tako prepustala slucaju dete i igrala se sa tim “da li jeste ili nije za umni rad”. Trudim se da umni rad zavoli, a igranjem zagonetki, i igranjem sa pametnim i zabavnim knjigama to svakako podsticemo. Meni licno je veoma bitno da zavrsi fakultet, jer nemam nijedan primer u celoj familiji da ga nije zavrsio. Fakultet nije nikakav bauk, obicno skolovanje kao i svako drugo, proleti za cas.
Draga Ana Zu, ja sam prva u porodici zavrsila fax. Ne osecam nikakvo posebno zadovoljstvo zbog toga.
Bitnije je biti uporan i teziti ka svojim ciljevima. To ne mora da ima veze sa skolom.
Deca su sve pismenija i potkovanija znanjem, ali su, isto tako, sve nesposobnija za zivot i neke svakodnevne stvari koje nas cekaju u zivotu bez obzira na stepen obrazovanja.
Od viska znanja glava ne boli, a od manjka moze itekako. Deca treba sa se usmeravaju ka visim i visim ciljevima, a ne od starta ih uciti kako znanje i skolovanje nije bitno.
Ja samo tvrdim da znanje nema veze sa skolom. A jos manje sa ocenom u skoli.
Montessori? Autorki ovog teksta bih porucila da deca u Montessory vrtic (nursery) u Engleskoj uce decu sa 3 godine slova koja vec sve znaju pre ostale dece koja krecu sa 4 godine u skolu. Sa 5 znaju da pisu i citaju, pre 6-te krecu sa spelovanjem. Sve uce kroz igru i bitno je da zavole jer posle zele da uce jos vise.
Hvala na poruci.
Ne znam za Englesku , stvarno ne znam ali ovaj vrtić u koji je Zverčica išla je Montesorri vrtić, ima i sajt Montesorri društvima u Srbiji. Nemam razloga da sumnjam u njihove licence i strucnost.. Eto interneta i pretrage pa ukucajte Montesori Društvo Srbije , vidite pod vrtići.Tu je i taj ” naš” vrtić
Onda to ide na njihovu dušu ili šta?
Zasto neke majke imaju potrebu da pisu u svom detetu u prvom licu mnozine: mi idemo,mi ucimo,isli smo…? Dete je licnost za sebe i nije “mi”
Mi isto idemo u prvi razred.Predskolsko smo isli po starom programu gde deca idu samo četiri sata u školicu.Tamo su učili sve, i slova i brojeve.Da crtaju,pišu, čitaju, vežu pertle, sama idu u toalet i slično..Vaspitačica nam je bila osoba “starog kova”, pred penziju.Sve su naučili i sad im ni jedan zadatak u školi nije težak.Čak sve tamo završe, pa ni nemaju domaći..Učiteljica nam je rekla da su po znanju spremni za treći razred.(bez potrebe da se hvalim). Napominjem, da u vrtić nisu išli, čuvala ih je baka, jer suprug i ja radimo.
Ovo vam pišem jer sam ogorčena na pomodarstvo da deca moraju po svaku cenu, pa i cenu zdravlja da idu u vrtiće…a i po novim, stranim programima…Zar od roditelja ne mogu da nauče sve to što u jaslicama i vrtićima mogu? Zašto je sve što nije poteklo iz Srbije bolje od onog što jeste? Molim vas objasnite mi.
A sta savetujete nama pomodarkama koje moraju da bebu (bebu, bebicu od godinu dan) daju tim ozloglasenim jaslama jer nemaju srecu da su im babe na sto metara, a cak ni na sto kilometara? Da li sam ja razmazena jer moram da idem da radim da bih svoje dete obukla i nahranila? Zasto takvim komentarima otezavate nama koji nemamo drugog izbora da dete damo u jasle pa makar i po cenu zdravlja (kako kazete)? Mislite da meni nije dovoljno tesko i da mi nije previse mojih suza i bez ovakvih komentara?
Zato Sonja sto postoje deca koja NEMAJU bake I deke I ciji roditelji rade da bi mogli da izdrzavaju istu tu decu I koji su PRIMORANI da decu vode u vrtic jer nemaju drugu alternative. Zato sto im je radno vreme takvo da stizu kuci u 18h I ne znaju sta ce pre, a deca idu na spavanje izmedju 20h I 21h. Pa ti onda imaj vremena da sve izbalansiras i ucis SVE ONO sto ih nauce u vrticu. A ruku na srce, nauce ih sve od oblacenja-svlacenja (sa sve tim da se sami upasu), da sami idu u wc, mnoge pesmice, da dele sa svojim drugarima, da mirno sede za stolom dok jedu… Mislite vi da ja volim kada mi se dete u vrticu razboli? Najlakse je pametovati!
Montesorri program nije pomodarstvo, sad da pišem o Mariji Montesorri i njenom programu. Mogu eto da kažem da je 1907. otvorila Dečiju kuću i San Lorenzu gde je radila sa decom koja su bila mentalno retardirana, taj svoj program je razvijala i osnovno princip Montesorrija je ; pomozi mi , nauči me da naučim. Ako je to novina onda ok
a šta bi bilo da se kod nas uvrsti i Waldorfska pedagogija?
Ako Vas ta novina Montesorri zanima možda je najbolje da pitate, ne znam, vspitače ili da potražite u biblioteci, na guglu ) to je možda više pri ruci ali)
Zašto je bolji taj program , zbog individualizovanog pristupa detetu. Meni je to bilo dovoljno a plus taj vrtić mi je i fizički bio najbliži a cena mu nije bila mnogo veća
Da ne spominjem to da sva deca koju sam ja lično upoznala a da ih umesto vrtića čuvaju bake su mnooogo manje samostalna, mnogo manje pesmica znaju, a i manje su im razvijene socijalne veštine. Ne kažem da je to slučaj kod vas, to su samo moja iskustva ali opet ne kažu bezveze u našem narodu: Da su babe trebale da imaju decu, one bi je i rađale.
Isti problem i kod nas. Svaka čast autorki, u potpunosti je pogodila problematiku. Plus, na prvom času su dobili zadatak da napišu svoje ime. Naravno, većina dece to zna ali zašto učiteljice idu od nazad. Zar nije logično prvo naučiti decu da pišu, pa im onda zadati da napišu svoje ime.
Kod nas je sve naopačke …..
pa ne znam, ne bi se bas slozila sa ovom mamom! prvo, poruka svom detetu – Odmah mama da ti kaže, biće sve teže i teže! Hajde sad da dovršimo domaći, pa da se igraš još malo, lepo je vreme – mislim totalno je po mom osecaju, pesimisticna, dodje ti da ne zivis, da ne narastes, da ne volis zivot, sebe, drustvo…ako roditelj vaspita svoje dete sa tim stavom kako je zivot tezak i da ce biti sve tezi, ne znam, nece biti bas lako tom detetu; jel, logicno (i drugo), pa ni zadatak sa devojcicama, koja je vislja i da se povezu.. zakljucite sami kako ce dete reagovati ako ga podrzavamo i bodrimo pozitivnim recima i stavovima!
Pa zar decu treba lagati? O, da biće sve teže i teže 🙁
Niposto nemojte decu lagati i uvijati im cinjenice u “sjajni sareni papir”! Ohrabrite ih i ojacajte. Jeste, zivot je jako, jako tezak, ali evo, ja cu ti pomoci da ti budes jos jaci i da mozes hrabro da se suocis i izboris sa svim onim sto te na zivotnom putu ceka.
Hvala na komentaru. Nije tu rec o lazi, vec o ucenju deteta da zivi svoj zivot sa neophodnom lakocom i ljubavi prema istom uprkos razlicitim dogadjajima koji ce sigurno uslediti u zivotu. Takodje, nemogu osporiti to da neko vidi zivot kao tezinu a da drugi na istom mestu i dalje zivot dozivljava lako i s ljubavlju. Iz moje perspektive, lepse mi je i mnogo sam zdravija od kada zivot gledam s lakocom , naklonoscu i ljubavlju, neovisno od toga sta mi priredjuje 🙂
Olga, cemu pesimizam? Sta je to teze? Sve je lepse i lepse! Zivot je divan!
U Holandiji deca kreću u školu sa 4 i znaju da čitaju sa 5. Nema domaćih, niko se ne meša u rad nastavnika, svi srećni. Jedino je u Srbiji sve problem…
U drugim zemljama deca se sa slovima susreću već sa pet, najkasnije šest godina. Kod nas pojedini roditelji dece rođenih u januaru su insistirali da im dete ostane čitavu godinu još van škole pa se dešavalo da moj sin rođen u martu 1999. godine ide u odeljenje sa detetom rođenim u januaru 1998. godine koje je krenulo u školu sa 7 godina i 8 meseci. To je prvi problem našeg školstva, jer samo je u Srbiji (bilo) moguće da dete maltene sa 8 godina krene u prvi razred i da pri tom ne zna ni jedno jedino slovo.Školstvo nam je loše i učiti prva slova sa 7 god u eri informatike je prosto nedovoljno.Ubacili su nam engleski u zabavišta,a na drugu stranu neko sa skoro 8 god prvi put ispisuje slovo,van pameti.Moj sin je krenuo u osnovnu školu sa šest i po godina,sve je stigao, odličan je učenik, sad već gimnazijalac,a promenio je, zbog seljenja, dve države i četiri osnovne škole i dva obrazovna sistema.Nisam ga smatrala nikad suvim genijalcem niti sam se postavljala prema učiteljima i nastavnicima da imam sega mega super pametno dete koje je eto zapalo u ruke debilima.To je prva greska roditelja,kad citam ovakve portale,prosto se cudom cudim kako su sva srpska deca natprosecno inteligenta, ali eto nekim cudom padnu u ruke debilnom nastavniku ili ucitelju.I sa takvim stavom onda posaljete dete u skolu i posle se cudite sto ima probleme.Svi zadaci su resivi u udzbenicima i prilagodjeni njihovom uzrastu.Mi smo imali i teze zadatke, manje slika i sve je bilo crno-belo.Koliko sam samo knjiga procitala iz lektire, svaku obradila, o svakoj sve morala da napisem bez pomoci google-a.Matematiku smo sami sebi pokazivali,moja baba sa 4 razreda osnovne nije mogla da mi pomogne oko domaceg kao sto bi moja fakultetski obrazovana majka mogla mojim sinovima.Nek deca uce sama, koliko mogu, bas toliko i mogu,nisu svi natprosecno inteligentni niti svet tako funkcionise jer ni mi svi nismo natrposecno inteligenti.Da jesmo, bili bi sad u nekom visokonaucnom drustvu i ne bi ni pisali po ovakvim portalima.Umesto umisljenosti i zivota u nerealnosti,trebalo bi biti realan – iza svakog tog ucitelja stoji ogroman trud da savlada nasu i nemirnu i pametnu i nedovoljno pametnu i mirnu decu. Da sve to pomiri i dovede u jedan red. Sto vise razumete ucitelje i nastavnike,cinicete bolje svom detetu.Nakon 4 osnovne i jedne srednje skole mogu samo da kazem da na roditeljskim sastancima uvek srecem isti profil ljudi – nekoliko vecno nezadovoljnih majki koje su ubedjene da su rodile genijalce, ali se sitem urotio protiv njih.Ako je tako, kako objasnjavate onda da je moj sin u svakoj od tih skola imao potpuno isti prosek – 4,7. Dete zna gde je odlican, gde je vrlodobar, gde moze i gde ne moze. To je poenta. Ne hvalim se svojim detetom, nego vam samo pokusavam skrenuti paznju da razmislite da li je moguce da sistem zakaze bas u svakom predmetu i na svakom ucitelju i nastavniku, a da je sve u redu sa vama ili vasim detetom? Mozda je prosto samo do vaseg stava.
Moje dete takođe nije bilo zainteresovano za učenje slova .
Znalo je slova da ih imenuje ali nije znalo da piše i da čita.
Naravno da sam se pokajala jer su deca došle u školu kompletno pripremljena znala su da čitaju i da pišu a mi smo kaskali elo polugodište .
Učiteljica se uopšte nije potrudila da nauči nego je odmah izdvojila sebi grupicu “dobrih đaka” i sa njima radila a ostali ko se kako snađe ako hoće roditelji da rade sa njima onda će biti nešto od te dece ako su prepuštena sami sebi odmah su u kategoriju loših đaka.
Gradivo je obimno posle prvih dva slova imali su diktat a kontrolni iz matematike prve nedelje kad su krenuli.
Iz ličnog iskustva savetujem da decu naučite da čitaju i d apišu pre škole jer učiteljive više za to ne služe da ne bi dec akasnije imala problema
E pa videcemo da li ce tako moci da se ponasaju kada budemo krenuli u skolu. Kao prvo, cemu sluzi skola nego da se deca uce, a kao drugo odakle joj pravo da pravi grupice i deli decu na dobre i lose. Nece se dobro provesti.
Strasno… Ja se sjecam da smo u prvom razredu crtali kose linije 🙂 sjecam se muke sa slovom dz latinice i slovom f cirilice… Cuj sad djeca pisu sastave u prvom razredu! Strasno
Vaš zadak kao roditelja je da pre svega na prvom mestu vaspitate svoju decu, a ne da se mešate u rad nas učitelja i nastavnika, zato što jednostavno NISTE stručni i kvalifikovani za posao u prosveti. Naš rad ima ko da kontroliše. U ovoj zemlji se svako razume u politiku, fudbal a ovde vidim i u prosvetu. Neverovatan broj stručnjaka bez adekvatnog obrazovanja, u ovako maloj zemlji! Zato nam sve i ide naopako…
Marko,
slazem se da roditelji treba da vaspitaju svoju decu a ne da ih uce slovima i racunanju. Roditeljima je sad najbitnije da njihovo dete bude “pametno”. Kad vide da vrsnjak njihovog deteta zna vise odmah forsiraju ucenje. A to sto dete ne zna da jede samo, sto do pete godine nosi pelene, sto ne zna da se umije i veze pertle u prvom razredu, to sve nema veze.
Ali nemoj molim te pricati o strucnosti, kontroli, obrazovanju. Nase skolstvo nikada nije bilo u losijem stanju. Vas rad kontrolisu ljudi koji su jedva zavrsili osnovnu skolu ali su imali dobro zaledjinu, skolstvo se iz godine u godinu sakati sve vise. Kod mene u porodici, tj familiji, ima preko 10 ljudi zaposlenih u skolstvu, da ne pricam o babama i dedama koji su takodje radili u prosveti, skolstvo nam je katastrofa!
E pa kad vi ucite decu onako kako treba…a roditelji su ne strucni….zasto onda dobijaju domaci koji ne mogu sami da urade nego moraju da im ti “glupi” roditelji pokazuju i objasnjavaju….zasto to niste vi uradili…ne bi vam mi hleba krali….ja vise volim da u miru popijem kafu nego da se ganjam sa detetom sat vremena oko domaceg
‘Roditeljima je sad najbitnije da njihovo dete bude “pametno”. Kad vide da vrsnjak njihovog deteta zna vise odmah forsiraju ucenje. A to sto dete ne zna da jede samo, sto do pete godine nosi pelene, sto ne zna da se umije i veze pertle u prvom razredu, to sve nema veze.’Kao da slusam mog muza ,ovo su njegove reci.Nas stariji sin je sada u predskolskom,od prosle godine zna azbuku i abecedu,radimo neke zabavne zadatke iz matematike koje skidamo sa raznih portala,voli da cita(tj.da mu se cita posto nece sam),zna gde je najveca morska dubina,cime se hrane uljesure,razliku izmedju tiranosaurusa i brontosaurusa-ali ne zna ponekad koja je desna a koja leva ruka,ne zna jos uvek da veze pertle i da koristi noz(onaj za mazanje naravno).Moj muz kaze da ga nisam pripremila za zivot i da ima nepotrebno znanje.Slazem se sa njim ali mu to ne priznajem 🙂
Ovog leta smanjila sam tempo “ucenja”,ali imam strah od polaska u skolu slusajuci iskustva prijatelja,i njihovih prijatelja,i prijatelja prijatelja…Plasim se da ne prenesem tenziju na dete jer samo zelim da podje u skolu pripremlje.Od ucitelja zelim samo da mu usade radne navike i da mu na zanimljiv nacin prezentuju gradivo tako da zavoli skolu i da mu ona ne bude samo obaveza nego i zadovoljstvo
Višnja, biti nestručan i glup nije isto! Kada kod mene dođe majstor da popravi bojler, ja nisam stručan u toj oblasti i neće mi padati na pamet da se mu se mešam u posao, već prepuštam to njemu. Tako da nikako nisam mislio da su roditelji glupi! Vi spadate u one roditelje koji školu zamišljaju kao neki servis znanja u kome učitelji – nastavnici treba da sipaju znanje kroz točir u glavice njihove dece i kada dođu kući, tu škola prestaje! Ti roditelji ceo dan rade, dođu kući umorni i nemaju živaca da se bakću još i sa domaćim. Njima je najveća muka školski raspust jer ne znaju šta da rade sa decom! Problem “reše” tako što im kupe računar! Da ne pričam kako to pogubno utiče na njegovo ponašanje koje se reflektuje u školi… Dete je željno pažnje i ne može se kompenzovati bezosećajnim mašinama. Televizor i kompjuter su sada glavni u kući! Veliki Brat, Farma… Višnja, umesto kafe svaki minut posvetite detetu i taj minut će vam se stostruko vratiti! Pićete kafu kada dete odraste, a to će brzo doći! Domaći zadaci su postojali od kada postoji škola i postojaće. Dete mora da stekne radne navike… Desi se da dete ima više za domaći, ali ne zbog toga što učitelj – nastavnik lenj i ništa ne radi, već naprotiv! Ne može sve da postigne. Škola je vaspitno – obrazovna ustanova. Sve je nepredvidivo…Nastane neki problem u odeljenju (svađa, tuča…) i tu se silno vreme potroši dok se ne reši i ne smiri atmosfera i taman pređe na rad i sve to prekine zvono…
Školski program mora da predvidi vreme za nepredvidljive i neočekivane događaje (nemirluke, popunjavanje podataka u dnevnik, tuče, štrajkove nastavnika i slično). Diktat i zadaci sa popunjavanjem praznih slovnih mesta u reči su nepoželjni u prvom polugodištu prvog razreda. Naravno da ne očekujem da dete sve nauči u školi, ali želim da slobodno vreme provodi na aktivnostima koje dete i ja odredimo zajedno (škola jezika, sporta, umetnosti,…), a ne u rešavanju domaćih zadataka.
Marko, svaka cast! Slazem se u potpunosti, pogotovo sa tvojim komentarom ispod. Kao roditelj, i sama priznajem da ponasanje i detetov napredak zavise pre svega od nas roditelja! Ako ga ne naucim da slusa i uci, tu ucitelj nece moci nista!
Apsolutno se slažem sa Vama, moje je da je vaspitam da bude pristojna i poštuje autoritet a Vaše je da je naučite i na tome ću Vam i ja i ona biti zahvalne aliii.Naravno da je ali jer Zverčicin tata je profesor ( prosvetni radnik) i kad dođe kući znam nije stručan sa svojim detetom. Ovde se ne radi o učiteljima ‘ koji su vredni svakog poštovanja pa i više, ej ona će nju da opismeni – pa ima li većeg dara, poklona- od toga? Nema! Radi se o dinamici i o tome što ona mora da ispoštuje nešto sa papira a da li to funkcioniše u stvarnosti ili ne eee to je već priča za sebe
Hm, eto da se umešam…I ja mislim da su neki zadaci preteški za većinu dece ..To su upravo Vesna i Jasna…Ali zavisi i od tempa kojim se radi …te nastavne jedinice se rade po 2 časa! Oko slova, treba kod deteta stvarati interesovanje z čitanje, pa ako samo želi da nauči nešto korisno i čarobno nećete morati mnogo da ga terate! ne mora da znači da unapred naučena slova i čitanje obavezno znače prednost…U školi sve može da se stigne uz minimalno vežbanje kod kuće, bar u ovom početnom periodu! Nemojte previše pritiskati dete, ako ne može sada da stiže glevninu odeljenja, vežbanjem će stići do polugođa! Kod dece su mogući skokovi u napredovanju pa dete koje nije ni znalo svaa slova ranije počne da čita od onih koji su došli sa svih 30 slova! A u matematici morate da im pročitate upustva! Na koji bi način zadaci inače bili zadati? Uvek je tako bilo, samo se težina i raznovsnost zadataka razlikovala o izdavača do izdavača! Ne moraju sva deca da urade Vesnu i Jasnu! To je za one koji sa lakoćom urade sve u školi pa im bude dosadno!
Dete koje polazi u skolu trebalo bi da zna glasovnu strukturu reci,a to se slozicete se uci kroz igru.Kada to savlada sve ostalo je veoma lako.
Zadaci iz matematike su po nivoima,ne moraju svi zadaci da se urade…
Oni najtezi su iz naprednog nivoa,pa ko uradi odlicno je.Nismo mi uciteljice krive zbog toga sto su nam nametnuli standarde po nivoima.Osnovni standard moraju svi da savladaju,a srednji i napredni samo oni koji mogu….
Moj najstariji sin nije znao ni da cita, ni da pise pre polaska u skolu, ne znam koliko je vazno, ali i da dodam pedagog sam po struci….od septembra do decembra je naucio da cita, pise, racuna i od tada do sada, a sada je 4. raz. je bolji djak od devojcice koja je sve to znala i jedan od najboljih ucenika u odeljenju….isla sam strukom i roditeljskom brigom da dete sto vise treba da se igra, da istrazuje i da ima vremena kada ce to uciti, uostalom bolje je da ucitelj/ica nauce pravilno dete da uci slova i da se razumemo vaspitaci u predskolskom nisu kvalifikovani da uce decu da pisu slova i to im nije po programu, provereno! Pise upoznavanje sa slovima, da znaju da prepoznaju i sto vise da crtaju….koleginica psiholog u skoli mojih sinova kaze,, Deca treba da crtaju, da oslobadjaju ruku i da se igraju pre polaska u skolu!,, srednji sin je isao u predskolsko gde je vaspitac pomesla loncice gde radi, i samo ih je terala da pisu, nigde crteza, cela 15 za 10 meseci koliko su isli….i to se odrazilo na celu grupu, pa i na njega,ali strpljiva sam i uz pomoc ucitelja probacemo da to iskorigujemo….preskolsko je bitnije za neke socijalne vestine, a slova dragi vaspitaci ostavite uciteljima! A ucitelje koji traze da deca znaju slova i koji se ponasaju kao uciteljica koju je pre neko u komentaru opisao treba prijaviti!
Meni je potpuno nebulozno to da deca moraju da znaju da citaju pre nego sto krenu u skolu. Nigde to ne pise i niko to ne zahteva cak sta vise govore kako nije neophodno i tandara mandara…a onda kad krene svrstavaju ih u grupu onih koji znaju ili onih koji ne znaju i vec tu nastaje lestvica i medju samom decom . . . Vec se tretiraju kao gluplji i ako nisu… vreme do polaska u skolu deca treba da provedu u igri i istrazivanju svega sto ih zanima…a ne u ucenju,mozda cak i pod prisilom(neko dete je zainteresovano za ucenje slova ranije,neko nije),kao da nece uciti citavog zivota…
Nece me iznenaditi kad za nekoliko godina budu morali vec u vrticu da poznaju citanje i pisanje…
Nadam se da znate da deca najvise uce kroz igru… Ja mog sina nisam nikada terala da uci, ali sam se igrala sa njim i naucio je svasta.
Da,naravno. I sami kazete da dete nikad niste terali da uci vec ste se igrali s njim.Znaci igra je na prvom mestu… A ata ako dete jednostavno nije zainteresovano za igre slovima i brojevima?
Ja sam samo protiv toga da deca citaju pre skole. Ako je potrebno,neka ih sa slovima upoznaju u predskolskom…
U predskolskom ne smeju da ih uce a onda u prvom razredu se ocekuje da vec znaju da citaju i pisu…
Znaci prelomite da li treba ili ne treba?! Pricaju jedno a ocekuju drugo…
Niste razumeli. Kroz igranje uci. Jer je to nacin ucenja prilagodjen uzrastu. Ja biram da se igramo edukativnim stvarima, ne prepustam da mlati po kompu ili tv-u, iako je to najlakse.
Jelena,ja vas savrseno razumem ali cini mi se da vi mene ne zalite razumeti… Sve to o cemu vi pricate ja odobravam. Ipak,opet moram napomenuti da nisu sva deca ista. Neko dete jednostavno ne zeli da prihvati neku edukativnu igru jednostavno mu nije zanimljiva… U tom slucaju ne treba mu silom nametati nesto sto ga ne interesuje jer je rano. Ne razumem,odakle se javila ta potreba da deca nauce da citaju i pisu pre roka? Da li roditelji na taj nacin odaju sebi neko priznanje ili se takmice cije je dete pametnije. To sto ce da nauci da cita pre polaska u skolu ne garantuje nikakav dalji uspeh. Ako ga ne naucite ono bitnije-ako ga ne naucite da voli da uci i otkriva nove stvari.
A zasto ne pustiti dete da uziva u svom detinjstvu koje je sve krace?Igrajte se vi edukativnih igara ali samo onoliko koliko je raspolozeno…
Mozda cete mi opet reci kako vas ne razem ali to i nije bitno.
Volja svakog roditelja je da svoje dete vaspitava onako kako misli da je najbolje i sigurna sam da je svaki roditelj duboko ubedjen da upravo na taj nacin deluje.
Mene zapravo nervira stav skole po pitanju znanja i ne znanja azbuke(vec sam rekla da li je moraju ili ne moraju znati vec prvog dana).
Zato i ne pokusavate sa jednom edukativnom igrom, vec pokusavate sve i svasta, dok se ne nadje bar jedna kojom ce se dete zainteresovati.
Nije bitno da li je dete savladalo pisanje i čitanje slova pre polaska u prvi razred, bitan je PLAN I PROGRAM svih škola u ovoj banana državi, koga bi trebalo da se pridržavaju svi nastavnici! Ako primaju platu da mi dete opismene u prvom razredu, ako je to plan svakog prvog razreda, zašto se uopšte opismenjavanje dece koja polaze u školu dovodi u pitanje?! Muka mi je od toga da razmišljam da li je moje dete u skladu sa drugima, da li su mu vršnjaci napredniji ili nisu …. svako bi trebalo da ima podjednak tretman ako je tako predviđeno da se radi planom i programom! Možda je neću da svoje dete učim slovima pošto je tamo neko drugi plaćen za to, možda moje dete nije htelo da uči, možda je radilo gomilu drugih stvari,a nije sedelo i učilo slova, a možda je i sve savladalo još sa 5 godina … koga to treba da bude briga, i kome ja treba da se pravdam zbog toga??? Ako u toj školi postoji bukvar i plan da se u prvoj godini uče slova svima bi bilo lakše, i ne bi dolazilo do ovakvih diskusija, samo kada bi nastavnici radili ono što je i predviđeno da rade! Hvala!
Kao prvo – placeni su manje od 350e, da rade sa 30oro dece koja su svako na svoju ruku, ima dobrih, ali sve vise bezobraznih i nevaspitanih. Ucitelj je nekada bio autoritet, a sada krpa za pod. Tako da prvo treba podrzati prosvetare jer je ponizavajuce za kolike plate oni rade, a imaju ogromnu odgovornost – da uce nasu decu i izvode ih na zivotni put. Kao drugo, licno se ne slazem da deca treba da uce samo od onih koji su placeni, vec prvenstveno treba da uce u porodici, sto vise mogu, jer svako vece znanje u zivotu je i veci benefit za dete.
a da li je nekoga briga to sto ja radim u fabrici fizicki i psihicki posao, sa 2000 ljudi koji su nevaspitani vise od te dece, za platu od 220e, po 8h dnevno i dodjem kuci mrtva umorna, da bi spremila rucak i pocistila kucu, pa onda jos moram da naucim dete da cita, pise i racuna, da se ucitelji ne bi mucili? svaka cast pojedinim uciteljima koji se potrude da objasne deci lepo, da bi deca mogla sama da rade domaci, a ne uz pomoc roditelja! ja sam pre 20 i nesto godina radila sama svoj domaci, zato sto sam imala dobrog ucitelja… moja mama nije znala lepo cirilicu, jer nije srpkinja, a ja sam svako slovo naucila u skoli, a kuci vezbala. a sad je uciteljima najlakse da daju domaci, a roditelji neka uce decu kako se taj domaci radi..
Bravo Andrea!
Moderne mame(ruku na srce, al ima h previše) bukvalno rađaju decu drugima.Njima je valda sasvim prihvatljivo da decu cuvaju i vaspitavaju babe i dede koje retko mogu sedeti i uciti ih necem kvalitetnom sto detetu zaista treba(a i nije njihov posao)vec ih uce veoma skromno nekim siticama sto je u skladu sa njihovim godinama.Cim bake i deke ne mogu ili deca jednostavno stasaju za vrtic mame koje rade i one koje ne rade(pa laziraju papirologiju jer im se ne cuva rodjeno dete) stave dete u vrtic pa im sad vaspitacica cuva dete i uci ih nekimosnovnim stvarima veoma povrsno jer zamisite ima ih samo 35 u sobi a ona ne zna da nadje vremna da im se po naosob posveti.Posle yabavista bake i deke opet pokupe dete pa ga vodaju po igralistima, posle moyda na balet ili fudbal, pa malo igraonica i taman stigne kuci za laku noc od brizne mama i tate.Ne treba vi da brinete dali je vase dete napredno ili ne, i ne treba da brinete ko ce koliko da to dete nauci necemu vec brinite o onome sto je vasa uloga kao roditelja pruzite mu znanje. Dete je sundjer koji upija i umesto buljanja u tv citajte zajedno knjige, vodite ga u muzej itd. i nemojte samo razmisljati kako vi za to niste placeni vec je to uloga uciteljice jer je ona za to placena. Dete ce va jednog dana biti veoma zahvalno.
Andrea, I ja sam placena manje od 350e i imam odgovoran posao, pa nikada Niko ko zavisi od mog posla zbog toga nije ispastao… Kad bi svako radio svoj posao najbolje bilo bi svima bolje a ne da delimo zanimanja na one kojima je lakse ili one koji su bitniji…
Molim vas, nikome ja ne treba ovde da se pravdam da li moje dete uopste ima babu i dedu ili ne, da li sam ja moderna mama ili ne, za koliku platu ja radim iako sam isto tako visoko obrazovana kao i ti isti nastavnici, i da li sa svojim detetom radim ili ne. Molim vas da te malograđanštine ostavite za sebe. One se nikoga ne tiču do vas samih. Daleko od toga da je ne podržavam prosvetare, jer mi vaspitanje nalaže da poštujem svakog ko obavlja svoj posao na odgovoran i savestan način. Ovde je isključivo reč o tome da li nečije dete treba da ispašta što nije naučilo slova iz bilo kog razloga pre početka škole! Nigde nije navedeno kao obaveza da dete mora da zna da čita i piše i to je jedino što treba da bude merodavno svim nastavnicima da bi se izbegle bilo kakve diskriminacije ili udaranje na samopuzdanje kod dece!
I molim sve mame koje misle da ja ovde iznosim lična iskustva da zaobiđu komentarisanje mog posta, jer ovo nema veze sa mojim detetom koje nije ni pošlo u školu, nego sa zdravim razumom i željom da se više uvede red u ono što se traži od te dece pre početka školovanja i onoga što ih tamo sačeka.
Andrea verovatno radi u prosveti. Prosvetari ne rade svoj posao a mi smo ti kojima se odbija od plata za te prosvetare. Imaju razne beneficije zbog polozaja,da ne pricam o radnom vremenu i godisnjem odmoru..minimum rada za neku platu koja je veca od realnog a ne statistickog proseka…deca ispastaju jer u skoli uce o svemu i svacemu sto nigde u evropi deca ne uce,a deca iz skole ,narocito srednje,izadju sa vrlo malo znanja iz oblasti za koju se skoluju.
Drage mame, mozete raditi i za 100e, za 5000 ljudi, niko ne osporava da je to strasno i da je pretesko. Ali od ucitelja i nastavnika moze zavisiti osnova znanja vase dece – za ceo zivot! A niste decu radjali njima, tako da je logicno da se kao roditelj najvise trudite oko svog deteta. Da, pretesko je kada radite po ceo dan, i ja se kuci vracam oko 19h, plus vikendom radim privatno, ali svaku zrtvu podnosim zbog dece, i ako mi dusa spava. Nikada mi ne bi palo na pamet da se ucitelji i nastavnici vise posvete mom detetu, od mene same. Ja imam moju decu, a oni ih imaju 30, tako da su u skoli nasa deca statistika, a ne pojedinci od kojih svako ponaosob ima poseban tretman. S obzirom na to da sam psiholog po struci, mogu vam reci da stav deteta prema vrticu i prema skoli zavisi samo od toga kako su ih roditelji na to pripremili. Isto je sa slovima i brojevima. Ako roditelj deci na pravi nacin objasni da je to veoma interesantno, olaksali ste zivot i sebi i njima. Zato i podrzavam pametne igracke od samog pocetka detetovog razvoja, prilagodjene svakom uzrastu. Imate i one zvucne, gde dete pritisne slicicu slona, cuje se zvuk S, itd… Bitno je da deca ne zevaju u tv, komjuter i telefon, jer odatle nece nauciti nista. A najlakse ih je tako ostaviti i prepustiti slucaju, i onda kriviti ucitelje i nastavnike za sve. I ti ucitelji i nastavnici imaju i svoju decu, i svoje probleme.
E, pa bravo Andrea! Upravo ste ovim komentarom pokazali loš primer vaše struke. Iz celog teksta i mog komenatra ste samo izdvojili učenje slova kao primer da roditelji ne rade sa svojom decom. Iako to uopšte nije bila poenta ovog teksta, nego ste izneli svoje subjektivno mišljenje na kontu vaših LIČNIH, NE PROFESIONALNIH, ubeđenja. Mislim da će se sve majke složiti da je to samo jedan deo naše ukupne brige o njima. I čekajte da vas pitam kao psihologa, kako mi to treba da pomognemo napaćenim (tako ih vi predstavljate u vašim komentarima) prosvetarima? Tako što ćemo raditi njihov posao, tj učiti decu da čitaju i pišu pre samog početka školovanja, iako je predviđeno da to oni rade sa njima u prvom razredu, ili time što ćemo ih učiti lepom vaspitanju, radnim navikama, odgovornosti, poštovanju prema odraslima, pa samim tim i nastavnicima?!!! Molim vas da me prosvetlite u ovome, jer možda ja stvarno imam pogrešan stav o celokupnom problemu školstva koje je poslednjih godina aktuelno!
I, molim vas, da razjasnimo da ja ovde ne zastupam da ne treba decu učiti slovima, nego samo pokušavam da razjasnim zašto se to trenutno uzima kao parametar da li se neko bavi svojim detetom ili ne, i zašto neka deca, koja su verovatno i pametna i vredna ali iz nekog objektivnog razloga nisu naučila da čitaju i pišu, ispaštaju iako je po PRAVILU ODREĐENO da to treba da savladaju tek po upisu u školu???
Eto, ja bih samo volela da mi neko od prosvetnih radnika PROFESIONALNO odgovori na ova pitanja, bez uplitanja ličnog mišljenja, argumenata da radi za malu platu i sveukupnog teškog života, sa kojim se, složićete se, svi ovde suočavamo. Hvala!
Marija, ocigledno ne razumete. Napad je najbolja odbrana. Pre svega – ne radim u skoli niti bih ikada. Niste kompetentni da ocenjujete moju strucnost – ona je vec ocenjena sirom sveta, no to je sada nebitno. Moje reci sluze samo kao dobronameran savet, ali ko hoce – moze i drugacije da tumaci. Zadatak roditelja jeste da usmerava dete, a usmeravanje predstavlja skup razlicitih akcija. Imam iskustva i sa skolama, ono koje vi necete imati pa da vidite kakva su danasnja deca u odnosu na decu od pre 10 godina. Razlika je zabrinjavajuca. Mi intenzivno radimo na tom istrazivanju i resavanju problema. Deca su danas mnogo nesposobnija, i u vecini slucajeva vise zanemarena, i vaspitanje je kriticno. Ono sto je uvedeno u skole kao novi sistem – dolazi iz EU, i potpuno je nekompatibilno sa nasim mentalitetom. Inkluzija je poseban problem, jer ta deca se unazadjuju jer ne rade sa strucnjacima i ometaju vecinu casova. Nastavnici MORAJU da rade ono sto im je nametnuto, a nametnuto im je ne duplo vise, nego 3 puta vise obaveza koje moraju da ispune, a u suprotnosti su sa onim efikasnim nacinom rada koji se primenjivao ranije. A plate su im mnogo manje, obim posla sve veci, a nove generacije dece sve teze za rad, plus rad sa decom sa posebnim potrebama za koji nisu edukovani. Dakle – nastavnik vam nije kriv, vec novi sistem skolstva kojeg oni moraju da se pridrzavaju inace dobijaju otkaze! Kada ih vase dete opsuje, oni moraju da cute! Kada bezobrazan roditelj dodje da vredja, oni moraju da cute! Tako da – bavite se svojom decom na vreme, ali i sobom.
I mi smo se namučile sa Jasnom i Vesnom da sam na kraju morala bukvalno da joj crtam a dete mi važi za izuzetno inteligentno dete. Za neke zadatke se i ja zamislim. Takodje je baš obimno gradivo iz Sveta oko nas. Mi imamo sreću što je ona sa 5 godina čitala i pisala i ćirilicu i latinicu pa ne sedim svo vreme dok radi domaći ali sam uvek tu jer nikad se ne zna kada će da se pojave “Jasna, Sanja i Vesna” 😉
Lepo nahvali svoje date,a to nije tema!
u moje vreme bilo je nas dvoje koji smo znali citati i pisati kad smo posli u skolu, a svi ostali su tek ucili u skoli. i tako bi i trebalo da bude. ja sam sama naucila da citam jer me je interesovalo a niko me na to nije terao. mislim da je to velkka glupost da decu treba uciti kod kuce pisanju,citanju,racunanju… sta ce onda uciteljice da rade i sta ce uopste u skoli? onda mozemo komotno do cetvrtog razreda sami da ih poducavamo pa onda neka krenu u skolu.