Desanka Maksimović isključena iz programa srpskog jezika

Na odluku je hitro reagovala i Zadužbina ”Desanka Maksimović”, pismom Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, koje su podržali Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Milosav Tešić, Alek Vukadinović, Rajko Petrov Nogo, Miroslav Maksimović…

U odgovoru Zavoda Zadužbini, objašnjeni su ”razlozi” za takav potez.

”Članovi komisije Zavoda dugo su razgovarali o najzrelijoj zbirci poezije velike pesnikinje, ‘Tražim pomilovanje’, i zaključili da se ‘vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj”, pišu Novosti.

Ipak, razmatrajući zahtev Zadužbine, predložili su da se zbirka nađe u programu za prvi razred gimnazije, uz zaključak da bi ”na ovaj način zbirka našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka”

”Prekrajanje književne istorije i nesumnjivih vrednosti srpskog književnog kanona preko sveukupnog dela Desanke Maksimović sa kojim treba da se upoznaju učenici 3. i 4. razreda srednje škole je, najblaže rečeno, delatnost koja pogađa u samo srce našeg identiteta. Odgovor da je ”Tražim pomilovanje” vanvremensko i da je ”odjek epohe srednjeg veka” jeste poništavanje dugotrajnog rada naučnika koji su tumačili delo ove pesnikinje u 24 zbornika radova i dokazali modernost i univerzalnu vrednost njene poezije. Nažalost, na delu je pisanje neke nove književne istorije, oslonjene na nove vrednosti, gazeći pesnikinju duha, epohe i naroda. Tražimo pomilovanje za Desanku Maksimović!”, rekla je  za ”Novosti” dr Svetlana Šeatović, upravnica Desankine zadužbine.

Pesnikinja Tanja Kragujević, članica UO zadužbine, ali i laureat nagrade koja nosi Desankino ime, kaže da članovi Upravnog odbora neće odustati od pokušaja da se ogroman propust ispravi.

”U obrazloženju odluke da se zbirka locira u program nižih razreda i proučava vrlo jednostrano – tek kao segment istorije naše poezije, zatvaraju se mogućnosti modernog tumačenja tog dela, što je nedopustivo. O svevremenosti zbirke ”Tražim pomilovanje” svedoči i sasvim posebna tradicija proučavanja ovog dela u valjevskoj gimnaziji, čiji učenici iz godine u godinu u ovim stihovima otkrivaju nove sadržaje, vrednosti i motive”, ističe Tanja Kragujević.

Priređivač kritičkog izdanja zbirke ”Tražim pomilovanje” i dugogodišnji upravnik Zadužbine dr Staniša Tutnjević ističe da ”ako je iko pesnik svoga vremena – onda je to Desanka”, te da je ”svevremenost” preporuka, pre nego smetnja, za ulazak u školski program:

”Ne mogu da prihvatim da se ova zbirka ”ne uklapa u poetičke okvire epohe” niti uviđam kako bi mogla biti ”odjek književne epohe srednjeg veka”, jer je ona prvenstveno zbirka svoga vremena”, istakao je Tutnjević za Novosti.

Kako navodi ovaj dnevni list, u  obaveznoj lektiri nema više ni romana Vladana Desnice, ”Proljeća Ivana Galeba”.  Umesto dosadašnje obavezne, postao je izborna lektira za četvrti razred gimnazije.