Deci mlađoj od dve godine ne poklanjajte digitalne igračke

Kada smestite dete ispred televizora, date mu u ruke tablet, pametni telefon sa igricama ili digitalne igračke, smanjujete ili gotovo u potpunosti sprečavate svaku mogućnost za njegov kreativni razvoj, navodi se u kliničkom izveštaju koji je objavio američki AAP.

“Klasične edukativne igračke i knjige podstiču verbalno bogatu interakciju i utiču na kvalitetno provedeno vreme s detetom”, ističe koautor izveštaja dr Alan Mendelson sa Univerziteta Njujork i lekara u njujorškom bolničkom centru Belvju.

“To ne važi za digitalne igračke, koje ometaju takvu interakciju. Malo je dokaza ili nema nikakvih dokaza da dete mlađe od dve godine ima ikakvu korist od vremena provedenog pred ekranom tableta, pametnog telefona ili televizora”, kaže dr Mendelson.

Deca mlađa od dve godine ne bi uopšte smela da provode vreme pred ekranom, bez obzira na to da li je reč o televiziji ili digitalnim igrama i igračkama, upozorava AAP.

“Roditelji nemaju loše namere kada deci daju digitalne igračke, jer vjeruju da je to edukativno”, kažu Mendelson i kolege u izveštaju objavljenom u stručnom časopisu Pediatrics.

Objasnili su da u ranom dečjem uzrastu, onom do dve godine života, svrha nije naučiti dete slovima i brojkama, već podstaknuti interakciju punu topline i podrške između roditelja i deteta. Pritom treba raditi na ranom razvoju socijalnih, emocionalnih i psiholoških detetovih veština, smatraju američki lekari.

Digitalne aplikacije i igračke mogu doprineti razvoju deteta na optimalan način, ali to se obično događa kada ih koriste zajedno s roditeljem ili negovateljem. Ako se dete igra samo, nema nikakvog jasnog pokazatelja da od toga ima razvojnu korist.

Idealno bi bilo da se roditelji pri kupovini igračaka odluče za one koje decu ne stimulišu preterano, već za one koje podstiču dečju maštu.

Društvene, emocionalne i psihološke veštine kod sasvim male dece se razvijaju kada ona kroz igru rešavaju stvarne probleme, smatraju američki pedijatri i ističu da deca do dve godine života pred TV-om ili kompjuterom ne bi smela da provedu više od sat vremena dnevno.

Lekari imaju različita stanovišta i savete za roditelje dece s posebnim potrebama. A to je zbog toga što deca sa određenim intelektualnim ili fizičkim ograničenjima na određenom nivou mogu imati koristi od tehnologije, jer im je uz njihovu upotrebu igra olakšana.

Čak i kada je tehnologija potrebna da bi se pomoglo da dete prevlada neke poteškoće, roditelji moraju biti prisutni i igrati se zajedno s detetom. Ni u kojem slučaju decu ne bi trebalo ostaviti samu s digitalnim igračkama ili aplikacijama.

“Psiholozi već dugo upozoravaju roditelje da nije dobro jednostavno staviti malo dete ispred televizije i ostaviti ga da samo ‘bulji’ u ekran. Savetuju zajedničko gledanje emisije, komentarisanje njenog sadržaja, kao i pojašnjavanje određenih sadržaja koji detetu mogu biti nejasni”, kaže Lari Rosen s kalifornijskog državnog univerziteta “Domingez Hils”.

“Ne želim kazati da su digitalne igračke u potpunosti nekorisne”, kaže Rosen, koji nije učestvovao u istraživanju.

“Baš suprotno, smatram ih odličnom dopunom koja će roditeljima pružiti mogućnost da djeci pruže uvid u neke druge vještine i informacije”, kaže Rosen.

Podseća na staru poslovicu koja kaže da je detetova najdraža igračka najčešće kutija u koju je igračka bila zapakovana.

“Roditelji često smatraju da detetu moraju da nabave najnoviju digitalnu igračku koja će učiniti maksimalno za njegovu edukaciju, ali to je nepotrebno”, smatra Dženifer Emond s Medicinskog fakulteta Darmut u Hanoveru.

“Igračke možete napraviti i od nekih odbačenih predmeta. Ne morate uvek potrošiti puno novca na igračku da biste doprineli  intelektualnom i fizičkom razvoju vlastitog deteta. Ponekad jednostavnije znači – bolje”, smatra Emond.