U tržnom centru sa svoje dvoje dece: šestogodišnji Ajrin i jednomesečna Adašin. Šetali smo okolo, kad je Adi ogladnela. PItala sam Ajrin da li je i on gladan, rekao je da jeste. Otišli smo da jedemo i naručili njegovo omiljeno jelo, piletinu sa susamom. Seli smo da jedemo i “naručila” sam njen omiljen delikates, pa sam je počela dojiti.
Ajrin je jeo svoju piletinu, a onda je jedna žena prošla pored sa svojom hranom. Sela je i ponovo me čudno pogledala, a onda mi je prišla i pogledala me, te čak i grubo rekla: “zar ne znate da ima stolica u toaletu za te stvari. Moje dete ne mora gledati kako hranite vaše ovde dok ona jede.”
Krenula sam da objašnjavam, kad me je sin prekinuo rekavši: Ja ne moram da gledam kako vaše dete jede dok ja jedem.
Žena je uzvratila: Ona jede ne pokazujući ni jedan deo svog tela.
Kako dojenje nekima može biti nepristojno?
Dečak Ajrin je pogledao ponovo u devojčicu i rekao: Mogu videti njene noge, dok vi ne možete videti ni jedan deo moje sestre.
Zatim me upitala da li uvek dopuštam da moj sin tako razgovara sa drugim ljudima. Rekla sam: Kako, iskreno?
Ponovo mi je rekla da trebam otići u toalet. Ajrin je ustao i prišao ženi, a ona ga je upitala šta radi, a on je odgovorio: Želim vam pomoći da prenesete vašu hranu u toalet. Ako mislite da je u redu da moja sestra tamo jede, onda je i za vas u redu da tamo jedete.
Rekla je da je moj sin nepristojan, a ja sam odgovorila da je samo dobro obrazovan za svoje godine.
Komentari (0)