Kako je imati decu snažne volje to znaju samo roditelji koji odgajaju takvu decu.
„Ja sam majka troje takve dece”, napisala je blogerka Huffington Posta Linete Šepard.
„Često se uhvatim kako gledam u porodice čija su deca poslušna, blaga i lakše ih je zadovoljiti, za razliku od mojih koji su „puni duha”.
Moja su deca najčešće neposlušna, rade ono što žele i sistemski testiraju granice mog strpljenja. Oni su stalno na nekoj ivici.
Jedne nedelje pošli smo svi zajedno u crkvu, a moj trogodišnjak je bio u posebno „zlatnom” izdanju. Nije hteo ni da čuje ni za šta osim za ono što je on želeo da radi. U trenutku mog već laganog pucanja prišla mi je jedna vremešna gospođa, pogmazila moje trogodišnje zlato i nasmešeno mi rekla da imam baš divnu decu.
„Divnu?”, pomislila sam.
”Imaju ono nešto u sebi, svi troje – mislim da će postići velike stvari”, brzo mi je pojasnila onakvoj zbunjenoj u tom trenutku.
Gospođu znam već jako dugo. Znam da me viđa svakog vikenda u crkvi i znam da je toliko puta videla kako se silno trudim da upristojim svoju decu, dovedem ih u red, ali najčešće baš ne uspevam.
Rekla sam joj da se zaista nadam da će od njihove samovolje postati nešto, i ona me blago pogledala – „Obećavam, hoće”.
Ne znam zašto mi je prišla baš u tom trenutku, ali došla mi je kao melem na ranu. Uz sve ono vrištanje mog deteta, odjednom sam u njemu umesto neposluha videla potencijal.
Ali to nije sve.
Ja dobro znam da ta žena nije tek neka obična žena. To je žena koju poznaje ceo grad, kojoj se dive svi, koja je odgojila petoro predivnih ljudi, a iako ćutljiva i nenametljiva, kada ona priča baš svi slušaju.
I baš ona, ikona našeg grada priđe meni i mojoj neposlušnoj deci i kaže nam da će sve biti i više nego okej sa svima nama.
.jpg)
Kao da je znala koliko sam se i u tom trenutku lomila između pomisli da poludim, ili da joj stvarno poverujem.
Kada sam se okrenula od nje nisam mogla da ne razmišljam o njenim rečima i odjednom mi je sinulo. Ona ne zna moju decu, ali ona očigledno zna puno toga. Ako neko zna, zna ona i to mi je pobudilo nadu da ću saznati odgovre na pitanja koja me muče. Poželjela sam da je zaustavim i postavim toliko puno pitanja.
Pomislila sam – možda će mi dati potvrdu da znam šta radim, da je to faza u njihovom životu koja će proći i da će njihova čvrsta volja s vremenom postati njihov saveznik u životu i uspesima koji ih nadam se čekaju.
Te njene reči pomogle su mi da shvatim da su deca snažne volje zapravo veliki blagoslov, ali s njima stvarno treba znati. Svima njima treba ruka koja će ih usmeravati i biti uz njih što god da zamisle.
Takvoj deci treba puno veća doza vašeg strpljenja i definitivno treba im čvrsta ruka, ali ih isto tako uvek treba pustiti da probaju i da rade sve što su zamislili.
Njihovi su potencijali ogromni, kao uostalom i kod druge dece, ali deca čvrste volje se neće predavati, oni će probavati i probavati dok ne uspeju. I zato treba da im se divimo, da ih usmeravamo, da budemo uz njih i puštamo ih da budu svoji.
Naravno, to ne znači da više nećete proživljavati trenutke svog vlastitog pucanja kada će vam doći da dignete ruke od svega i svakoga, ali neka vas uvek teši činjenica da će faza dečje tvrdoglavosti i nestrpljivosti jednom proći i deca će izrasti u vrlo razumne ljude s čvrstom voljom.
Verujte ženi koji je odgojila petoro dece i majci koja s novim saznanjem odgaja svojih troje.”
Komentari (0)