Prizori devojčica koje igraju lastiš ili grupe dečaka koji se zabavljaju igrajući trule kobile ili janjine odavno su zaboravljeni! Ulica, parkovi i livade već duže vreme ne predstavljaju mesto na kojem se deca od pet do 14 godina bezbrižno igraju svih tih igara, koje lagano iščezavaju.
Žmurke, glavarice, između dve vatre, grupa traži grupu… igre su koje ste vi sa svojim društvom iz ulice znali da igrate po čitav dan, tako da ste u kuću ulazili samo po parče hleba i nestrpljivo čekali da nastavite s druženjem napolju. Međutim, vaše dete pripada nekoj drugoj generaciji, koja sedi za računarom, igra igrice i surfuje internetom, a kao rezultat toga sve češće se javljaju agresivnost, sebičnost, zatvorenost i otuđenost!
Dr Kurir je prepoznao ovaj problem i potražio savet od specijalnog pedagoga Petra Vladetića.
– Fizička aktivnost na otvorenom utiče na fizičko, ali i psihološko zdravstveno stanje deteta. Za razliku od sporta, koji iziskuje intenzivan telesni napor, stare dečje igre na otvorenom predstavljaju pravu meru fizičke aktivnosti. Jačaju kosti, mišiće i zglobove, smanjuju gojaznost, pa čak pomažu u ispravljanju urođenih mana kao što su pileće grudi ili ravni tabani. Takođe, fizička aktivnost poboljšava imunitet i ubrzava metabolizam – kaže ovaj pedagog i dodaje da posle ovih igara dolazi i do fizioloških promena u organizmu.
Vladetić dodaje da se njihovim igranjem takođe ostvaruje hormonska ravnoteža u organizmu, jer kako kaže, posle fizičkih aktivnosti u krvotoku se zapaža povećana koncentracija serotonina, hormona sreće, kao i relaksina, hormona koji opušta.
– Najvažniji je uticaj ovih igara na pravilan psihološki razvoj dece. Tu je psihosocijalni aspekt dominantan, jer se deca organizuju u male grupe ili timove i izvršavaju dodeljene grupne uloge. Kada odlučuju o tome ko će biti golman, kapiten, tragač ili čuvar granice, oni se zapravo među svojim vršnjacima prvi put susreću s psihologijom grupe. Kroz igru i uspešno izvršavanje grupnih uloga deca se pozicioniraju u grupi – kaže ovaj stručnjak i dodaje da je upravo to dobro poznat proces, koji će ih kasnije pratiti tokom celoga života.
Otporniji i na stres!
Pedagog Petar Vladetić naglašava da su fizički aktivna deca otpornija i na stres.
– Ona mogu da podnesu veću količinu stresa a da to na njih ne ostavlja posledice. Ona su rezilijentna, rezistentna u psihološkom smislu – odnosno otporna. Zbog toga ne treba da nas čudi što mališani koji igraju janjine, lastiš i žmurke mnogo lakše prebrode na primer razvod roditelja – kaže on.
Komentari (0)