U školi obično prekoravaju decu koja sanjare za vreme časova. Međutim, najnovije istraživanje ukazuje da baš ta deca imaju najbolju radnu memoriju, koja je direktno povezana sa inteligencijom.
Rezultati studije koju je sproveo Univerzitet Medison u Viskonsinu ukazuju da je kapacitet radne memorije čoveka povezan sa tendencijom njegovog mozga da “luta” prilikom obavljanja rutinskih poslova.
Radna memorija je sposobnost kratkoročnog pamćenja informacija, kao na primer, pamćenje broja telefona dok ne nađete telefon u torbi.
Učesnici u istraživanju morali su samo da izvrše jednostavan zadatak – da pritiskaju dugme svaki put kada se slovo pojavi na ekranu kompjutera. Tokom testa povremeno su pitani da li su fokusirani na zadatak ili misle o nečemu drugom. Da bi izmerili radnu memoriju svakog ispitanika, naučnici su tražili od njih da upamte niz slova dok rešavaju matematičke probleme.
Rezultati istraživanja su pokazali da su ljudi sa većom radnom memorijom prijavili da im je mozak češće “lutao” prilikom obavljanja jednostavnih zadataka. Naučnici objašnjavaju to činjenicom da, prilikom obavljanja zadataka koji nisu naročito teški, ljudi koji imaju bolju radnu memoriju “ostatak” memorije koriste za razmišljenje o drugim stvarima.
Radna memorija povezana je sa koeficijentom inteligencije. Po mišljenju naučnika, što vam više misli lutaju, to ste pametniji
Komentari (0)