Foto:

Da li ste u 2014. bili žrtva sajber napada?

Izvor: Bebac.com

Više od polovine korisnika susrelo se tokom ove godine sa pokušajima onlajn krađe novca, pokazuju upravo objavljeni rezultati najnovije studije.

Prema rezultatima ankete koje su zajedno sproveli kompanija Kaspersky Lab i B2B International, u periodu od jedne godine, više od polovine ispitanih korisnika susrelo se sa onlajn pretnjama koje su obuhvatale pokušaje krađe novca. Međutim, nefinansijski sajber napadi takođe mogu uzrokovati neočekivane troškove.

Sajberkriminalci dolaze do vrednih korisničkih podataka različitim metodama. Najbrži način ulaženja u novčanik koriniska je preko pristupa njihovim nalozima za sisteme za plaćanje, onlajn bankarstvo ili onlajn radnje koje skladište podatke sa bankovnih kartica.

Postoje brojne tehnike da budu sakupljene ove informacije; među njima su ”fišing” stranice koje imitiraju zvanične veb sajtove relevantnih institucija, zloćudni softveri koji sakupljaju šifre i podatke za ulaženje na nalog dok ih korisnici unose na svojim uređajima, i mnoge druge.

”Neki korisnici se odnose prema sajber pretnjama kao prema udaljenim entitetima koji mogu da naprave štetu samo u sajber prostoru. Međutim, mnoge onlajn pretnje imaju jasan uticaj na naše živote u stvarnom svetu – bilo da su u pitanju izgubljeni podaci ili ukraden novac. Ima mnogo više smisla pobrinuti se unapred za svoju sigurnost nego plaćati posledice”, kaže Elena Kharchenko, glavni menadžer za potrošačke proizvode u kompaniji Kaspersky Lab.

Tokom godine, mnogi korisnični onlajn nalozi bili su hakovani – elektronska pošta

Prema istraživanju, 53 odsto korisnika se susrelo sa finansijskim sajber napadima tokom prošle godine, od čega je pet odsto ispitanika prijavilo da je usled toga izgubilo novac.

Kada objašnjavaju kako su izgubili novac, 23 odsto ispitanika je izjavilo da su hakeri ukrali novac kroz pristup nalozima za sisteme za plaćanje, deset odsto je sigurno da je zloćudni softver presreo njihove podatke za ulaženje na naloge i šifre, a pet odsto je uvereno da su naseli na trikove prevaranata i uneli svoje podatke na lažan veb sajt.

Prosečan gubitak novca pojedinačnog korisnika iznosi 313 američkih dolara, dok je jedna od šest žrtava izgubila više od 1000 američkih dolara na ovaj način.

Tokom godine, mnogi korisnični onlajn nalozi bili su hakovani – elektronska pošta, društvene mreže itd. Ovo je prijavilo deset odsto ispitanika. Sajber kriminalci koriste kompromitovane naloge ne samo za slanje spam poruka i zloćudne linkove, već ovi nalozi mogu biti i izvor finansijskih gubitaka. Informacije koje mogu biti pronađene u prijemnom sandučetu korisnika često sadrže podatke za ulaženje na nalog koje šalju servisi za plaćanje i onlajn radnje kao odgovor na registrovanje i slanje zahteva za obnovu šifre.

Takođe, 27 odsto ispitanika je prijavilo incident u vezi sa zlonamernim softverom tokom prošle godine, od čega je svaki peti imao finansijski gubitak. Prosečna šteta koju je uzrokovao zlonamerni softver dostigla je 154 američka dolara obuhvatajući, pored ostalih, i troškove saniranja posledica infekcije, dobijanja IT podrške i kupovine specijalizovanog softvera.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Više od polovine korisnika susrelo se tokom ove godine sa pokušajima onlajn krađe novca, pokazuju upravo objavljeni rezultati najnovije studije.

Prema rezultatima ankete koje su zajedno sproveli kompanija Kaspersky Lab i B2B International, u periodu od jedne godine, više od polovine ispitanih korisnika susrelo se sa onlajn pretnjama koje su obuhvatale pokušaje krađe novca. Međutim, nefinansijski sajber napadi takođe mogu uzrokovati neočekivane troškove.

Sajberkriminalci dolaze do vrednih korisničkih podataka različitim metodama. Najbrži način ulaženja u novčanik koriniska je preko pristupa njihovim nalozima za sisteme za plaćanje, onlajn bankarstvo ili onlajn radnje koje skladište podatke sa bankovnih kartica.

Postoje brojne tehnike da budu sakupljene ove informacije; među njima su ”fišing” stranice koje imitiraju zvanične veb sajtove relevantnih institucija, zloćudni softveri koji sakupljaju šifre i podatke za ulaženje na nalog dok ih korisnici unose na svojim uređajima, i mnoge druge.

”Neki korisnici se odnose prema sajber pretnjama kao prema udaljenim entitetima koji mogu da naprave štetu samo u sajber prostoru. Međutim, mnoge onlajn pretnje imaju jasan uticaj na naše živote u stvarnom svetu – bilo da su u pitanju izgubljeni podaci ili ukraden novac. Ima mnogo više smisla pobrinuti se unapred za svoju sigurnost nego plaćati posledice”, kaže Elena Kharchenko, glavni menadžer za potrošačke proizvode u kompaniji Kaspersky Lab.

Tokom godine, mnogi korisnični onlajn nalozi bili su hakovani – elektronska pošta

Prema istraživanju, 53 odsto korisnika se susrelo sa finansijskim sajber napadima tokom prošle godine, od čega je pet odsto ispitanika prijavilo da je usled toga izgubilo novac.

Kada objašnjavaju kako su izgubili novac, 23 odsto ispitanika je izjavilo da su hakeri ukrali novac kroz pristup nalozima za sisteme za plaćanje, deset odsto je sigurno da je zloćudni softver presreo njihove podatke za ulaženje na naloge i šifre, a pet odsto je uvereno da su naseli na trikove prevaranata i uneli svoje podatke na lažan veb sajt.

Prosečan gubitak novca pojedinačnog korisnika iznosi 313 američkih dolara, dok je jedna od šest žrtava izgubila više od 1000 američkih dolara na ovaj način.

Tokom godine, mnogi korisnični onlajn nalozi bili su hakovani – elektronska pošta, društvene mreže itd. Ovo je prijavilo deset odsto ispitanika. Sajber kriminalci koriste kompromitovane naloge ne samo za slanje spam poruka i zloćudne linkove, već ovi nalozi mogu biti i izvor finansijskih gubitaka. Informacije koje mogu biti pronađene u prijemnom sandučetu korisnika često sadrže podatke za ulaženje na nalog koje šalju servisi za plaćanje i onlajn radnje kao odgovor na registrovanje i slanje zahteva za obnovu šifre.

Takođe, 27 odsto ispitanika je prijavilo incident u vezi sa zlonamernim softverom tokom prošle godine, od čega je svaki peti imao finansijski gubitak. Prosečna šteta koju je uzrokovao zlonamerni softver dostigla je 154 američka dolara obuhvatajući, pored ostalih, i troškove saniranja posledica infekcije, dobijanja IT podrške i kupovine specijalizovanog softvera.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Utorak, 05.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije