Da li je žuti šećer zaista zdraviji od belog?

Količina kalorija i ugljenih hidrata u žutom šećeru nešto je manja nego u belom kristal šećeru, ali žuti šećer još može imati značajan uticaj na nivo glukoze u krvi. Ako ga konzumirate u velikim količinama, može izazvati porast šećera u krvi ili hiperglikemiju. Dakle nije za dijabetičare koji moraju da izbegavaju epizode hiperglikemije koliko je god moguće.

Žuti šećer boju duguje melasi koja ostaje, tj. koja se dodaje tokom obrade (zavisno od proizvođača). Žuti šećer je u najboljem slučaju tek delimično rafinisan, a često jednako rafinisan kao kristal šećer. Međutim, melasa mu daje jedinstven ukus i svojstva za kuvanje. Melasa je gusti, slatki tamnosmeđi ili tamnozeleni sok koji je nusproizvod, tj. ostatak nakon kristalizacije u postupku proizvodnje šećera od šećerne repe ili šećerne trske. 

Zbog dodatne melase, žuti šećer ima nešto veći sadržaj vlage od belog kristal šećera. Prisutnost vlage daje mu jedinstvenu teksturu, ali vlaga ne pomaže u smanjenju broja kalorija i ugljenih hidrata. Jedna kašika žutog šećera još sadrži oko 60 kalorija i 15 grama ugljenih hidrata, u suštini isto kao kristal šećer.

Kao i kod bilo kog unosa ugljenih hidrata, unos žutog šećera treba pažljivo odmeriti. Lako je uneti previše žutog šećera, pogotovo kad ga dodate u druge namirnice. Na primer ako za doručak pojedete šoljicu kuvane kaše, unećete 30 grama ugljenih hidrata. Dodavanjem dve kašike žutog šećera udvostručiće se ukupna količina ugljenih hidrata na neverovatnih 60 grama. 

Naučni rezultati ne podržavaju ideju da je žuti šećer bitno hranljiviji od belog kristal šećera. Iako melasa ipak sadrži neke minerale i elemente u tragovima, količina melase koja se dodaje u žuti šećer nije tako velika da bi donela velike prehrambene koristi. Dakle kod konzumiranja žutog šećera treba paziti na količinu.