Kad budući roditelji zamišljaju svoje dete, većini pred očima zatitraju krupne radoznale oči i nežan osmeh. Kada se suočimo sa manje privlačnim, namrgođenim i ljutim licem svoga deteta, počinjemo da se pitamo gde grešimo. Stručnjaci se reći da je prva greška u očekivanju da će sve uvek biti smeh i radost. Naše je dete malo biće koje oseća ceo spektar ljudskih emocija, od lepih do ružnih.
Ipak, roditelje uvek zabrine dete koje voli da se svađa. Uopšteno se smatra da su dečaci skloniji svađama od devojčica, iako to nije pravilo. Svađom se zapravo pokušava prisiliti drugo dete da popusti. Reč je o odmeravanju snaga koje se najčešće javlj među decom istog pola različitih godina, na primer, između mlađeg i starijeg brata. Normalna je agresivnost, ističu psiholozi, suprotstavljanje koje nema neprijateljsko značenje i smatra se ”fiziološkom” i očekivanom te na neki način priprema dete za samostalnost i prodornosti u društvu.
Može biti samo trenutan odgovor na nešto što se detetu zbiva, na neku promenu u rutini. Na primer, polazak u školu može delovati na dete tako da, prilikom prilagođavanja novoj situaciji, pokaže drukčije ponašanje. Uvek je u pozadini neka prikrivenost.
”Škola većini dece predstavlja veselje, ali i veliku promenu u životu. Odjednom, doslovno preko noći, od deteta se očekuje mnogo više nego do tog dana. Zahteve i očekivanja da se oni ispune postavljaju učitelji, roditelji, ali i deca sama sebi. Za to je potrebno novo prilagođavanje (kao i na polazak u vrtić) na šta deca različito reaguju”, kaže psihologinja Tatjana Gjurković,
S druge strane očekuje se od njega da poslušno i mirno sedi u svojoj klupi. A on bi trčao, igrao se ili slično, jer je brzo savladao gradivo. Tada potisnuta frustracija može dobiti izraz u svadljivosti. Bez obzira na to je li reč o prolaznoj fazi ili trajnijem načinu ponašanja, roditelj treba pripaziti i zameniti naredbe i druge negativno intonirane primedbe blažim i pozitivnim načinom komuniciranja s detetom.
Razgovor s detetom treba pokazati želi li dete tako skrenuti na sebe pažnju. Kao i pri drugim nepoželjnim pojavama, jedan je od najvažnijih saveta roditeljima da budu dosledni i u pohvalama i u kažnjavanju neprihvatljivog ponašanja, dakako, bez fizičkog kažnjavanja.
Za smanjivanje napetosti u detetu i ”pražnjenje” viška energije dobro je uključiti ih na neku sportsku aktivnost. Osim što će se ”izduvati”, ako je reč o timskom sportu, dobro će na dete delovati i razvijanje timskog duha i zajedništva sa vršnjacima. Važno je da roditelji postave jasne granice između prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja, te da razvijaju detetov osećaj za drugoga podsećajući ga na to kako se osećao kad se našao nekome ”na meti”.
Komentari (0)