Kada stigne nova beba u porodicu ili određenu sredinu, sigurno će vas kad tad dočekati jedno posebno pitanje. Doći će i od porodice, i od stranacam ali ga nećete izbeći. Ne možete ga izbeći, a nećete se osećati najbolje kada ga konačno budete dočekale.
To je apsolutno nevino pitanje, prepuno empatije i ljubaznosti koji pokazuju zanimanje za vašu bebu.
“Je l’ beba dobra?”
Ako ste mama, sigurno su vas to milion puta pitali jer je to pitanje jednostavno ustaljeno.
Zbog čega onda toliko može da iziritira? Postoji jednostavno objašnjenje.
Ako ste mama dvoje dece. I prvu bebu opisujete kao jako “dobru”, pod time mislite da nije htela da spava kada je imala svega nekoliko meseci, plakala je mnogo i često vas ostavljala očajnu, neispavanu i na granici nervnog sloma u borbi da shvatite šta nije u redu.
Ali vi tu bebu volite više nego svoj život. Što se vas tiče ona nije “dobra beba” ona je fantastična. Tako da, kad ljudi pitaju da li je dobra, vi klimajte. Uostalom, šta je alternativa? Nijedna mama neće reći da joj je beba loša, koja bi uostalom želela tako da obeleži svoje dete.
No, kada se opet nađete pred istim izazovom sa drugim detetom, možda i dobijete na lutriji pa ta beba jednostavno bude blistala. Može neće plakati, spavaće, ješće lepo ali to opet ne mora da znači da je bolje od svog starijeg brata ili sestre. Samo je drugačija. Kao što su sve bebe različite, a ne dobre ili loše.
Reč “dobra” je prepuna emocionalnih značenja ali koja ne moraju da znače ništa. Bebe koje ne spavaju imaju problem, bore se, plaču jer ih nešto muči, ne jedu jer ih nešto muči i to sve ne zaslužuje da budu “bačene” na gomilu koja “nije dobra”.
Naprosto nije u redu pitati “da li je beba dobra”, naročito ne između mama, gde je jednostavno nemoguće izbeći nadmetanje čija je beba bolja.
I dalje se sećam kada je moja ćerka bila u grupi sa drugim bebama i mamama i plakala je, neprestano. Naravno to nije sprečilo drugu mamu da izjavi kako njena beba retko plače, pošto je on “tako dobar dečak”. Kao da bebe od šest nedelja uopšte znaju šta znači “ponašati se dobro” pa da to i rade.
Bebe plaču. To je ono što one rade. Neke bebe se bore da zaspe, a neke da se hrane. Ništa od toga ih ne čini manje dobrim, a još manje ih čini lošim.
Bebe su tu da se vole, jednako jako kakve god one bile.
Komentari (0)