Zamislite da vas neko uhvati i probuši vam rupice na telu, protiv vaše volje – sigurno biste se bunili. To isto važi i za bušenje ušiju kod malih beba.
Ta mala stvorenja još su mala da bi glasala, da bi se tetovirala, da bi donosila bilo kakve odluke vezane za svoje telo i zato se oslanjaju na roditelje da o njima vode računa.
Bušenje ušiju ne samo da izaziva nepotreban bol kod deteta, već postoji rizik od infekcije i povrede.
Još jedno pitanje se nameće – zašto žuriti sa tim? Zašto ne sačekati da dete dovoljno odraste da može samo da donese odluku?
Roditelji bi trebalo da sačekaju da beba odraste i da sama reši da li želi ili ne da buši uši
Na ovaj način ne samo da im oduzimate kontrolu koju treba da imaju nad svojim telom, već im oduzimate i iskustvo čitavog doživljaja, i uživanja kada stave prve minđušice.
Jedini razlog što bebe imaju probušene uši jeste zato što njihove majke misle da je to slatko. Bebe vam nisu lutke za igranje.
”Meni su probušili uši dok sam bila beba i to mi ne smeta. Žao mi je mojih drugarica koje su kasnije bušile uši i koje je to bolelo.”
Roksana Soto, osnivač jednog od sajtova posvećenih bebama, brani, na primer, manekenku Žizel bindšen koja je svojoj 7-mesečnoj bebi probušila uši. ”Za mame iz Latinske Amerike, bušenje ušiju je deo tradicije”.
Komentari (0)