Spontani pobačaj često ostavlja parove slomljenog srca i sa osećajem goleme krivice. Neopravdano. Razdvojenost koja se kod mnogo parova javlja nakon pretrpljenog gubitka deteta često bude ignorisana i podrazumeva se da se o tome ćuti. Koliko god vam bilo sa drugima teško pričati o tome, s partnerom ne smete ćutati.
Ponekad će biti dovoljan zagrljaj i tišina koja će sve reći. Pokušaj ponovog zatrudnjivanja ne treba požurivati. Kako telu, tako i psihi treba određeno vreme da nauči da se nosi sa tugom i boli, a ujedno i da pronađe način kako da se sve prebrodi.
Mnogo je saveta o tome kako izbeći rizične faktore, kao što su izbegavanje alkohola, cigareta i droga, izbacivanje stresa iz života i velikih fizičkih napora.
No, istraživanje je pokazalo da je i dalje puno toga što parovi o pobačaju ne znaju.
Koautor studije na Albert Einstein-ovom koledžu u Njujorku, doktor Villiams navodi kako je mnogo parova ostalo iznenađeno brojkom koliko su zapravo abortusi česti i da roditelji uopšte ne mogu uticati na to.
Do pobačaja dolazi zato što telo žene iz nekog razloga počne da odbija plod, odnosno da se ponaša kao da je strano telo.
.jpg)
Od ispitanih 1000 parova, više od polovine je smatralo da su abortusi mnogo ređi nego što to zaista jesu, smatrajući da se dogodi u manje od 6 odsto trudnoća, dok je procenat znatno veći, između 20 i 25 odsto. Veći deo pobačaja dogodi se u vrlo ranoj trudnoći kada žena još nije ni bila svesna da je trudna, pa kada bismo dodali i ove brojke, procenat bi negde dostigao čak i 50 odsto.
Dok parovi smatraju da su uzroci pobačaja zbog spoljnih uticaja, do najvećeg dela njih dolazi zbog hromozomskih oštećenja ili strukturalnih abnormalnosti u embrionu ili fetusu na koje nikako ne mogu uticati.
Čak 76 odsto parova izjavilo je kako je stres najčešći okidač za pobačaj, dok ih 22 odsto smatra da su krivac lekovi ili alkohol.
Činjenica da možda ne želite dete ili lečenje od polno prenosivih bolesti takođe ne može dovesti do pobačaja bez da su prisutne neke dodatne anomalije i oštećenja.
Čak 47 odsto ispitanih parova koji su doživeli spontani pobačaj osećali su krivicu, 41 odsto je osećalo da je učinilo nešto loše zbog čega je trudnoća prekinuta, a 28 odsto ih se sramilo pobačaja. Na žalost, većina parova nakon gubitka bebe nije naišla na dovoljnu angažovanost medicinskog osoblja kako bi im bila pružena potrebna uteha i informacije.
Upravo zato lekari širom sveta sve više postaju svesni važnosti emocionalne podrške nakon pretrpljene teške traume kao što je spontani pobačaj.
Izbegavanje seksualnih odnosa sasvim je uobičajena reakcija nakon pobačaja, ali ono čega ne sme da nedostaje jeste razgovor i pronalaženje utehe u zajedništvu. Ne zaboravite da je i partneru teško!
Komentari (0)