Igra deteta ranog uzrasta je neodvojiva karakteristika njegovog bića i prve igre deteta upravo se odigravaju u bliskom kontaktu sa članovima porodice. Važno je znati da se kvalitet odnosa sa detetom gradi i razvija od prvih dana njegovog života, a jedna od ‘’alatki„ razvijanja odnosa jeste i čitanje sa detetom, kao i zajednička igra nakon počitanog saržaja. Čitajući i igrajući se sa detetom možemo da mu omogućimo različita istraživanja neophodna za učenje i razvoj, jer mu na ovaj način pružamo podršku da proigrava svoja iskustva, objasni sebi situacije i pojave koje ne razume i integriše ih. Nakon pročitanog teksta, pogotovu nekog sa napetim zapletom, ili veoma zanimljivim, emocijama bogatim sadržajem- za dete je važno da ima način da proradi svoj doživljaj priče i svoje razumevanje događaja i likova. Iz detetove perspektive, najprirodniji način za to je- proigravanje.
Foto: shutterstock
Zašto je važna igra nakon pročitanog sadržaja?
Dete ima potrebu da nova znanja i iskustva o svetu, odnosima i pojavama koje ga okružuju unosi u igru, prorađujući i proigravajući sve te za njega nove sadržaje. Tako uobličava svoja saznanja, objašnjava sebi situacije koje ne razume i sl. Igra mu pomaže da sklopi svoj jedinstveni pazl ličnog iskustva u koji integriše nove sadržaje. Zbog toga kažemo da dete uvek ima razlog zašto se igra baš toga čega se igra i uloga je da ga podrži u tome i ponudi mu interpretaciju i objašnjenje za situacije i pojave koje ne razume, imenuje njegova osećanja, umesto da insistira na sopstvenim pravilima i idejama tokom zajedničke igre.
.jpg)
Foto: Fotolia
Kako se stvara čarolija igre nakon pročitane knjige?
Ako ga samo podsetimo na ključne reči ili događaje iz pročitanog sadržaja, dete može ponovo da zamisli pojave, likove, predele, zvuke, ukuse, osećanja i slično, koji čine osnov priče. Maštovita simulacija koja se nastavlja u glavi – npr. način na koji dečak kreće u akciju, onaj način na koji izgovori čarobnu reč “jupi” – sve što je sastavljeno od komadića iz dečje ”memorijske banke” ličnog i tuđeg iskustva. Dečja igra nakon pročitanog sadržaja je imaginativni odgovor na pročitani sadržaj, koji odražava ono što dete meša zajedno sa starim, novim i imaginativnim iskustvima, na njemu lično značajan i jedinstven način.
Dete rado poziva mamu i tatu da mu se pridruže u igri, ali ono, najčešće, ne želi da mu se govori šta tačno treba da radi. Ono najčešće želi da inicira i kreira razne načine i tokove kojima igra može da krene, predloži različite ideje za upotrebu određenih predmete i igračaka, kao što je npr. šešir od kantice za kocke i sl. Ukoliko zauzimamo dominantan stav i inicijativu tokom igre sa detetom, težeći da igru lišimo spontanosti i pretvorimo je u ‘’čas matematike„, umesto u ‘’čas istraživanja„, možemo da propustimo sjajne trenutke u kojima je cilj zajedničko uživanje i razvijanje odnosa bliskosti i poverenja. Ne zaboravite da su neke od karakteristika dečje igre uvek bile sloboda, maštovitost, kreativnost…
.jpg)
Foto: Fotolia
Dakle, igra deteta nakon pročitanog sadržaja treba da obiluje spontanošću i istraživačkim karakterom, koju odrasli ne bi trebalo da remeti i preoblikuje tako da nužno ima i nekakav edukativan karakter, za koji mi odrasli (ali često ne i dete), procenjujemo da je koristan u datom momentu. Dečja igra ima svoju logiku, koja je ponekad potpuno drugačija od onoga što odrasli predviđa ili očekuje i ponekad je za dete edukativno, upravo ono što se nama možda čini da nema određenu svrhu. Dakle, dete je to koje treba da vodi u igri, a odrasli da ga prati, sledi, interpretira, imenuje, zaokružuje njegovo iskustvo…
Takođe treba imati u vidu, da će nekada deca imati potrebu da im se čita samo jedna knjiga i da nakon nje igraju istu igru čitavu nedelju, pa i mesec dana…To nam govori da dete još uvek prolazi kroz proces razumevanja i prihvatanja određenih pojava, ili mu jednostavno prija uloga koju je izabrao i odigrava je na samo njemu svojstven način i iz samo njemu poznatih razloga. Uloga odraslog je da podrži taj kontinuitet, sve dok dete ne izrazi želju za drugačijom igrom.
Tokom zajedničke igre sa detetom važno je znati:
- Dete ne bi trebalo da ima osećaj da u igri treba da pstigne nešto, ili zadovolji želju odraslog (roditelja, vaspitača)
- Igra sa odraslim treba da bude iskustvo opuštanja i prijatnosti
- Kvalitet igre čine: konekcija (povezanost), usklađenost, prihvatanje
- Važno je dozvoliti detetu izražavanje autentičnih osećanja i imenovanje tih osećanja od strane roditelja
- Dete treba da u igri vidi i bude viđeno, da ga neko čuje i sasluša, da oseti da ga odrasli oseća, prepoznaje, razume i vrednuje
- Važno je da se ne stvaraju tabu teme, ili zabranjene uloge između roditelja i deteta. Za dete je značajno da uvek može da pita i popriča s roditeljima o pojavama i stvarima koje ne razume, koje ga plaše i sl. Možda će baš sadržaji pročitane knjige pokrenuti razgovor i igru na temu strahova kod deteta
- Do deteta kroz zajedničku igru treba da stignu poruke: čujem te, vidim te, razumem te prihvatam te, tu sam za tebe, omogućavam ti da istražuješ sebe, odnos sa mnom, svet koji te okružuje…
Šta još možemo da uradimo upuštajući se u pustolovinu zajedničke igre sa detetom nakon pročitanog teksta?
Obezbedite PROSTOR za igru. Ovo podrazumeva i obezbeđivanje ‘’psihološkog prostora„: ne budite previše nametljivi i direktivni, insistirajući da igra bude ‘’po vašem„- neka dete bira ulogu i način proigravanja priče
Obezbedite razne vrste MATERIJALA za igru i pretvaranje, kao što su bojice, papir, časopisi za sečenje, kartoni, tkanine, šeširi i drugo. Materijali mogu biti i jastuci, posuđe koje ne koristite, ćebad i slično. Uključite igračke koje se mogu koristiti na različite načine i za različite namene, kao što su kocke, plastične flaše, različite posude, lutke i sl.
Dozvolite deci određenu količinu AUTONOMIJE I VOĐSTVA za korišćenje obezbeđenog prostora, vremena i materijala.
Dozvolite deci da osete da PODRŽAVATE njihovu igru- učestvujte na način na koji vas pozivaju, podržite ih odgovarajući na njihova pitanja, menovanjem onoga šta rade ili osećanja koja pokazuju.
PRODUKTE IGRE SAČUVAJTE bar neko vreme. Ako je to crtež, stavite ga na izložbu na frižider, npr. dvorac od kocaka može da stoji još neko vreme, ako to dete želi. Pravljenje zajedničke igračke sa detetom, možda baš omiljenog junaka iz pročitane kjnige, ima veliku važnost za razvijanje vašeg odnosa.
I…ne čekajte ni trenutka više! Pustolovina kroz zajedničko čitanje i igru može da počne!
Tim Inicijative Novi Sad čita deci
Komentari (0)