Borba protiv bele kuge?

U Srbiji svaki sedmi par želi, a ne može da ima decu. Za većinu od ovih 300.000 ljudi (pema poslednjim procenama) nadu da će imati potomstvo pružaju dva besplatna pokušaja vantelesne oplodnje koje finansira država. Međutim, veliki broj parova ni posle tih intervencija ne uspeva da dobije dete.

Upravo je to bio razlog zbog kog je grad Beograd tokom 2012. godine finansirao i treći pokušaj, a primer prestonice sledili su i drugi veći gradovi. Za prvih deset meseci, sto parova iz prestonice se prijavilo, 23 žene su zatrudnele. Za zemlju koja kuburi sa ”belom kugom” i kojoj je svako dete dragoceno – nije loše. Međutim, besplatnog ”trećeg pokušaja” u Beogradu više nema.

Iz uprave grada Beograda ne objašnjavaju zašto se stalo sa finansiranjem ove važne medicinske intervencije.

– Grad Beograd je 2010. godine finansirao drugi pokušaj vantelesne oplodnje, a 2012. godine treći pokušaj VTO za parove sa teritorije grada. U 2013. godini nisu finansirani pokušaji vantelesne oplodnje iz budžeta Grada Beograda – rečeno je iz grada.

U Srbiji od početka programa VTO (januara 2007. godine) do aprila ove godine vantelesnu oplodnju uradilo 7.000 parava, ne računajući ponovne pokušaje. U tu svhu izdvojeno je skoro 2.200.000 dinara. Iz ovih programa rodilo se 1.000 dece. I u narednom periodu RFZO će finansirati dva pokušaja vantelesne oplodnje.

– U sredu 4. decembra Republički fond za zdravstveno osiguranje je posle regularno obavljenog postupka javne nabavke za 445 parova koji cekaju VTO potpisao ugovor sa najpovoljnijim ponuđačem, koga je činila grupa ponuđača. Osigurana lica imaju pravo na dva pokušaja o trošku RFZO (to je pravo iz zdravstvenog osiguranja). Novac je obezbeđen za svako lice kome se pruži usluga (bez obzira da li je to državna z.u. ili privatna z.u.) – rekli su iz RFZO i dodali da će u narednom periodu pacijenti koji se nalaze na listi za VTO biti pozvani da krenu sa procedurom vantelesne oplodnje.

Iako se na ovaj način stvaranja porodice odlučuje sve više parova, o vantelesnoj oplodnji se u Srbiji ne govori dovoljno. Miodrag Stojković, poznati genetičar kaže da je glavni razlog tome veliki stres koji parovi prolaze prilikom ove procedure. 

– Parovi se svakodnevno javljaju, i najčešće pitaju da li je prošao tender za besplatnu oplodnju. Sledeće pitanje je da li im je zaista potrebna vantelesna, ili postoji neki drugi način da se dođe do potomstva – objašnjava Stojković koji je i vlasnik klinike ”Spebo medical” iz Leskovca.

On napominje da je vantelesna oplodnja poslednje rešenje na koje parovi treba da se odluče i da pre toga treba probati sva ostala rešenja.

– To je jako stresno, naročito zbog sve hormonske terapije koju prima žena. Parovi ne znaju šta ih čeka, i tu je zapravo najveći teret na ženi – kaže Stojković.

Cene ove intervencije u privatnim klinikama kreću se od 3.000 – 5.000 evra. Zanimljivo je da je u većini komšijskih zemalja ova usluga znatno jeftinija – u Mađarskoj košta oko 2.000 evra, u Makedoniji do 2.500, koliko staje i u Sloveniji.

Prva beba koja je rođena iz postupka vantelesne oplodnje jeste Lujza Braun, 1978. godine. Od tada ova metoda omogućila je rađanje preko 3,5 miliona dece širom sveta.