Bronhitis, čir na želucu i infarkt su samo „vrh ledenog brega“ zdravstvenih tegoba koje izazivaju vremenske prilike. Učestala i nagla promena temperature, vazdušnog pritiska i nivoa vlage objašnjavaju depresiju, gojaznost, kao i bolne ožiljke, tvrde stručnjaci sa Univerziteta Aberdin.
Tako oblačno vreme izaziva nedostatak vitamina D, koji najčešće fali gojaznim ljudima, a organizam ga crpi iz sunčevih zraka. On utiče na proizvodnju leptina, hormona kojim telo mozgu šalje informaciju da je želudac pun. Pa se i gomilanje kilograma u zimskim mesecima takođe može objasniti tmurnim oblacima.
Ožiljci peku
Nagli pad atmosferskog pritiska, koji prati dolazak oluje, izaziva stezanje i opuštanje oštećenog tkiva. S obzirom na to da ono nije elastično nego tvrdo i žilavo, ne prilagođava se promeni pritiska, što izaziva zatezanje kože. Kiša donosi svrab i peckanje ožiljaka.
Srčani udar
Niže temperature zgušćavaju krv i tako podižu rizik od koronarne i cerebralne tromboze, glavnih okidača srčanog i moždanog udara. Dramatičan pad temperature je jedan od glavnih uzročnika srčanog udara.
Nagli prelaz od nekoliko stepeni prouzrokuje sužavanje arterija, ograničen protok krvi i manjak kiseonika koji dopire do srca.
Hladno vreme takođe tera srce da brže pumpa krv kako bi održalo telesnu toplotu, tvrde stručnjaci nemačkog Instituta za proučavanje uticaja klime na zdravlje. Taj napor je posebno opasan za osetljive, starije ljude koji jače reaguju na promene vremena.
Baroreceptori, nervni završeci u arterijama, posebno su osetljivi na nagle promene pritiska vazduha, kaže Robert Muts, profesor reumatologije britanske bolnice „Aintre“.
– Usled atmosferskih promena vazdušnog pritiska nivo tečnosti koja obavija zglobove se menja, što prouzrokuje bol u kostima – objašnjava. Niski atmosferski pritisak može da pokrene i prevremene trudove, jer utiče na rast krvnog pritiska kod trudnica.
Migrene
Vetrovito vreme je okidač i za migrene. Usled vetra se stežu i natiču krvni sudovi hipotalamusa, centra u mozgu zaslužnog za nadzor telesnih funkcija, što izaziva tešku glavobolju.
Bolest oluje
„Bolest oluje“ je najčešći primer meteoropatije. Zbog elektriciteta koji ispunjava vazduh, a prouzrokuju ga oblaci, mišići postaju kruti, a nervoza jača. Preosetljivost na oluje počinje da se oseća već dan ranije, u obliku bolova u zglobovima i pulsiranja u slepoočnicama koje upozorava na glavobolju ili migrenu. Nagle promene pritiska vazduha usled promene vremena deluju na nervni sistem pa se javlja potištenost, razdražljivost i loše raspoloženje.
Upala uha
Infekcija spoljašnjeg uha je čest zdravstveni problem kod ljudi koji žive u vlažnim područjima, kažu američki stručnjaci. Vlaga ulazi i u ušni kanal gde stvara idealno stanište za razvoj bakterija koje izazivaju upalu. Najčešći simptomi upale su svrab i iscedak, a bolest se može sprečiti nošenjem kape i štitnika za uši.
Napadi astme
Nakon pada pritiska vazduha koji nagoveštava nevreme, dolazi do promena u radu moždanih i nervnih ćelija, što izaziva glavobolju, tvrde stručnjaci. Električni naboj u vazduhu, koji nastaje zbog oluje, može da pojača napade astme jer utiče na zadržavanje peludi u plućima. Takođe pojačava koncentraciju peluda u vazduhu.
Hladnoća parališe lice
Veoma niske temperature povezane su s pojavom Belove paralize, oštećenja mišića lica, tvrde britanski stručnjaci. Kao i grip i prehladu, prouzrokuje ga virus koji je veoma aktivan tokom zimskih meseci, a kome pogoduje pad žive u termometru. Zato zaštitite lice toplim šalom u svakoj situaciji.
Prehlada i grip
Prehlada i grip su takođe verni pratioci hladnoće. „Hlađenje“ nosa prouzrokuje usporavanje rada ćelija koje suzbijaju infekcije. Oko virusa se stvara gumenasta obloga koja mu pruža zaštitu da slobodno prelazi s jednog čoveka na drugog.
Promene vremena najteže podnose deca i stariji
Srčani bolesnici, astmatičari i neurološki bolesnici s izraženim simptomima glavobolje, neraspoloženja i razdražljivosti zdravstveno su najizloženiji naglim otopljenjima, posebno u jesenjim i zimskim mesecima. Mlađi od 15 godina su, prema tvrdnjama stručnjaka, osetljiviji na promenu vremena jer više od ostalih slede instinkte i reaguju na uticaj elektromagnetnih talasa koji se menjaju u skladu s rastom žive u termometru.
Stariji od 50 imaju sporiji metabolizam, koji jače reaguje na hormonske promene izazvane rastom temperature pa im nagle promene vremena teže padaju.
Komentari (0)