Doktor je rekao: „Devojčica je!”
I tada mi se srce namestilo jer sada znam kako je to imati ćerku.
Znam kako je kad joj obučem malenu suknjicu s karnerima…
Ili kad joj poljubim nežnu kosicu ukrašenu rajfom…
Kada je gledam u oči pa vidim sebe kad sam bila mala…
I kada upravo tu vidim svoju prošlost i njenu budućnost…
Znam kako je majci koja zna da će i njena ćerka jednom biti majka…
Znam kako je kada joj kupim gumice za njenu raspuštenu kosu…
I kada podnosim njene hormone i promene raspoloženja…
Znam da odgajam svog najboljem prijatelja!
Znam kako je osećati strahopoštovanje prema toj prelepoj devojci i shvatiti da je moja.
Jednoga dana ću je možda gledati kako ide do oltara, držeći oca pod ruku…
Ali danas…
Danas sam zahvalna što mi je Bog podario ćerku!
Komentari (0)