Bebe mogu već vrlo rano i iznenađujuće brzo usvojiti gramatička pravila nekog novog jezika, pokazala je najnovija studija Instituta Max-Planck za kognitivna i neurološka istraživanja u Lajpcigu.
Naučnici pod vođstvom Angele Friederici puštali su italijanske rečenice četvoromesečnoj nemačkoj bebi. Kako su merenja na EEG-u pokazala, mozak četvoromesečne bebe memorisao je u roku od jedva petnaest minuta sintaktička pravila između pojedinih jezičnih elemenata i počeo reagovati na svako odstupanje od tih već naučenih obrazaca.
Brzina kojom deca uče jezike uvek iznova čudi roditelje i lingviste. Nove reči pamte za tren, kako i gramatička pravila. Već vrlo mala deca u stanju su spoznati odnose između susednih slogova, ako se u istom sastavu ponove samo nekoliko puta, a isto tako uočavaju i gramatička pravila koja se odnose na vrlo udaljene elemente u jednoj rečenici.
Dosad su lingvisti mislili da se te mogućnosti spoznaje razvijaju kod dece tek oko 18. meseca života. Prof. Friederici smatra da se to događa već puno ranije.
Dok je obrada nepravilnih i pravilnih rečenica u početku proizvodila slične krivulje EEG-a u mozgu četvoromesečne bebe, dva tipa rečenica su u četvrtom prolazu, dakle nakon “učenja” bebe kraćeg od petnaest minuta, izazvala vrlo različito aktiviranje u bebinu mozgu.
“U toj se dobi naravno još ne mogu registrovati sadržajne greške”, kaže Friederici. Ali, studija pokazuje da su bebe, puno pre semantičkog razumevanja, u stanju spoznati i generalizirati pravilnosti na nivou glasovne površine. Mozak očito iz rečenica koje je bebe čula automatski filtrira sintaktičke veze i tako je već u najkraćem roku u stanju spoznati odstupanja. Za kasnije učenje jezika ti su rani procesi važan temelj, ističu naučnici s Max Planck Instituta.
Komentari (0)