Šta podrazumeva alergija na kućne ljubimce?
Alergija na ljubimce je reakcija na životinjsku perut (ljuspice kože), slinu, urin i fekalije. Životinjsko krzno samo po sebi nije alergen, ali u njemu se može zadržati polen, prašina i drugi alergeni.
Kada dete koje ima alergiju na životinje udahne perut ili dođe u kontakt sa pljuvačkom, njegov imuni sistem počinje da se brani i ispušta histamin i više od 40 drugih hemikalija koji se bore protiv alergena.
Histamin izaziva reakciju nosa i disajnih puteva, tačnije dobro poznate simptome alergije: curenje iz nosa, suzne oči, kijanje kao i simptome astme, kao što su kašljanje i otežano disanje. Takođe, životinje mogu da utiču na pojavu astme.
Sve životinje, uključujući i pse, hrčke, morsko prase, a naročito mačke, mogu izazvati alergijske reakcije.
Kako da prepoznam simptome alergije na kućne ljubimce?
Simptomi se mogu javiti čak i ako dete nije u direktnom kontaktu sa životinjom
Simptomi alergije na kućne ljubimce javljaju se tokom cele godine (a ne samo sezonski). Svrab, suzne oči, osip, curenje iz nosa, kijanje, kašljanje ili hripanje u zatvorenom prostoru su znak alergije na prašinu, buđ ili ljubimca.
Kada se jednom jave oni mogu da se pojavljuju i danima nakon što je uzrok uklonjen, jer se alergeni mogu preneti u novu sredinu preko odeće i drugih predmeta.
Zato ako iselite psa ili mačku iz kuće na test period, to vam neće mnogo pomoći, jer u kući sigurno imate više nego dovoljno životinjskih alergena koji će pokrenuti alergijske reakcije čak iako životinja nije u kući.
Bebe su posebno osetljive, pa se simptomi mogu pojaviti čak i ako ona nije u direktnom kontaktu sa životinjom, jer se neprimetni alergeni nalaze u kući.
Kako se utvrđuje prisustvo alergije na kućne ljubimce?
Da bi odredio uzrok pojave alergije, neophodno je uraditi alergo test, zabadanjem iglica na površinu kože u kojima je mala doza tečnog alergena. Posle 15 do 20 minuta lekar će pogledati da li ima oteklina ili reakcije (koje podsećaju na ubod komarca) koje su pokazatelj da alergija postoji.
Ovaj test će pokazati da li treba da odstranite ljubimca iz kuće i temeljno je očistite. Čak i posle toga, moguće je da će biti potrebno da prođe i nekoliko meseci pre nego što alergeni nestanu iz vašeg doma i vi primetite razliku i poboljšanje.
Da li je alergija na kućne ljubimce nasledna?
Alergije uopšte su u velikoj meri nasledne, naročito ukoliko su prisutne kod oba roditelja. U tom slučaju i beba je genetski predodređena da razvije neke vrste alergije, a moguće je da ne budu iste kao kod roditelja.
Ako želite da imate ljubimca, a mislite da bi vaše dete moglo biti alergično, razmislite o tome da sačekate da dete napuni šest godina, jer su simptomi alergije ređi kod starije dece. Alergija na ljubimce će kod vašeg deteta izazvati težak oblik kašlja kada ima 4 ili 5 godina, ali ako ima 8 godina verovatno će reakcije biti nešto slabije.
Koje životinje najčešće izazivaju alergije?
Alergijsku reakciju izaziva životinjska perut, a ne dlaka ili krzno!
Alergije najčešće izazivaju životinje koje imaju krzno i dlaku. Ne postoje čvrsti dokazi da neka vrsta psa manje ili više izaziva alergiju od drugih. Mnogi ljudi pogrešno misle da su kratkodlaki psi, kao što su pudlice, manji alergeni od drugih rasa sa dugom dlakom. Životinjska perut izaziva reakciju, a ne dlaka ili krzno.
Opšte je prihvaćeno da su mačke alergeni iste jačine, bez obzira na vrstu. Njihove je alergene teže izbeći nego pseće – mačja perut je manja i lepljivija nego pseća, što znači da može daleko da ’’putuje’’ kroz vazduh i zalepi se na površinu na duže vreme. Pošto mačke stalno ližu krzno, dete ima više šanse da dođe u kontakt sa mačjom pljuvačkom, što je još jedan alergen.
Za decu koja su sklona alergijama ne preporučuju se ni hrčci i drugi glodari, jer oni mogu razviti alergiju na njihovu mokraću i izmet. Kada su u kavezu, ove životinje ne mogu izbeći hodanje po sopstvenom urinu i izmetu, što posle stvara reakciju kada dođe u dodir sa dečjom kožom.
Saveti kako smanjiti izloženost alergijama na ljubimce
– Uvek držite životinje van spavaće sobe i ograničite im pristup na samo neke sobe u kući, preporučujemo na one koje nemaju tepih.
– Kutiju sa peskom držite podalje od spavaće i dnevne sobe.
– Temeljno čistite kuću. Nameštaj, podovi, zavese, čak i zidovi mogu biti zamka gde se krije životinjska perut. Razmislite da poptuno zamenite tepihe (u njima se alergeni zadržavaju čak i do šest meseci) linoleumom ili parketom, makar u dečjoj sobi. Jedna studija je pokazala da je brisanje suvom krpom dovoljno efektno za uklanjanje alergena sa glatke, tvrde podloge.
– Uložite u usisivač sa jačim filterom. Nemojte zaboraviti da je česticama prašine potrebno čak dva sata de se spuste na zemlju posle usisavanja, zbog toga je bolje odlučiti se za usisivače sa vodenim filterom zato što se prašina ne podiže, već ide direktno u vodu.
– Ne dajte ljubimcima da se penju na nameštaj. Fotelje, dvosedi i trosedi najbolje upijaju životinjsku perut. Ako je to nemoguće, onda vašem psu ili mački odredite jedno mesto gde će da leži, a sa kojeg nemate srca da ga oterate. Na to mesto stavite neku krpu ili podlogu koja se lako pere.
– Ne dajte ljubimcu da ulazi u dečju sobu. Izbacite tepih i teške zavese iz dečje sobe i smanjite broj punjenih igračaka. Perite posteljinu jednom nedeljno u vreloj vodi. Dušeke i jastuke prekrijte pokrivačima koji su otporni na alergene.
– Presvucite dete nakon što se igralo sa ljubimcem. (Ako ne možete odmah da operete odeću, odložite je posebno od druge odeće). Detetu ruke operite odmah, u stvari, okupajte ga odmah, ako možete. Ako ne, obavezno ga okupajte uveče, pred spavanje (ne zaboravite da mu operete kosu). Ne želite da dovuče alergene u svoj krevet.
Komentari (0)