Sive moždane ćelije nije teško održavati u treningu. Da biste u tome uspeli dovoljno je da napravite male promene u stilu života čime ćete podstaći mozak da vas služi do pozne starosti.
TV I IGRICE
Kompleksne radnje u nekim TV sadržajima, pa čak i neke video igrice podstiču razvoj mozga. On je, kako objašnjavaju stručnjaci, u tim situacijama suočen sa sadržajima van stvarnog života, te im se prilagođava. Steven Johnson u svojoj knjizi „Sve loše što može da bude i dobro: Kako nas popularna kultura čini pametnijima“ tvrdi u svojoj nekonvencionalnoj teoriji da ne treba da osećate grižu savesti što povremeno gledate omiljenu seriju iako ona spada u domen „lake zabave“.
DORUČAK
Harvardski naučnici su dokazali da deca koja doručkuju imaju bolje rezultate u školi. Važno je i kojim namirnicama ćete započeti dan – najkvalitetniji je doručak bogat vlaknima.
DOŽIVOTNO UČENJE
Mentalna aktivnost će poboljšati stanje vašeg mozga. Učite, radite, idite na kurseve celog života. Tako ćete napraviti „intelektualne rezerve“. Prema istraživanjima, osobe koje su manje obrazovane imaju veće šanse da obole od Ajchajmerove bolesti. Učenje stranih jezika je jedan od najboljih načina da pospešite rad mozga.
SAN
San ima ključnu ulogu u kreiranju memorije mozga. Pojedini delovi su veoma aktivni dok spavamo, oni su zaduženi da brišu događaje, negativna sećanja.
– Bez sna ne bismo imali dovoljno mesta za informacije, odnosno događaje koje preživljavamo. Nova saznanja bi se stalno brisala, ne bismo bili svesni. Ako niste u prilici da kvalitetno spavate noću, odremajte kad god možete. Sat i po vremena popodnevne dremke pomaže da bolje zapamtite nova saznanja, oprezniji ste i bolje razmišljate – objašnjava neurolog Max Wiznitzer.
ODRŽAVAJTE TELO
Redovno vežbanje pozitivno utiče na mozak. Stimuliše formiranje novih neurona. Istraživanje Univerziteta u Ilinoisu otkrilo je da se demencija kod ljudi posle 65. godine može odložiti ako vežbate 15 minuta tri puta nedeljno. Vežbanje takođe oslobađa hormon endorfin koji umanjuje stres, anksioznost, olakšava rad mozga.
STALNE PROMENE
Mislite da ste stari da biste krenuli na časove klavira? Greška. Osobe koje sviraju neki muzički instrument imaju manje šanse da boluju od demencije. Budite radoznali, čitajte knjige – imaćete kvalitetan mozak. Za hobi nikada nije kasno, a to vam može značajno poboljšati kvalitet života.
VREME ZA PRIJATELJE
Ako imate dobar odnos sa prijateljima, komšijama, uključeni ste u humanitarni rad, imate 50 odsto manje šanse da vas izda mozak. Čak i 10 minuta neobaveznog razgovora sa nekim može drastično poboljšati memoriju.
RELAKSACIJA
Stres bukvalno uništava mozak: ako ste hronično pod stresom mozak vam se smanjuje i gubite neurone. Kada ste napeti, osim što lučite hormon kortisol, akutni stres aktivira molekule koji se zovu kortikotropin, oslobađa hormone koji remete memoriju u mozgu. Najbolji način da smanjite uticaj stresa su časovi joge.
OSMEH JE OBAVEZAN
Smeh je, zaista, kvalitetan lek. Oslobađate hormone i hemikalije koje vas štite od depresije, što direktno utiče na imunitet i rad moždanih ćelija. Takođe, pozitivno utiče na krvni pritisak. Naučnici sa univerziteta u Marilandu su otkrili da smeh od srca, kada vam se i stomak trese, formira tkiva koja prave obloge oko krvnih sudova. Rezultat je povećani protok krvi u mozak, što pomaže boljem funkcionisanju.
Komentari (0)