Sve što ste želeli da znate o bebinim PRVIM KORACIMA

Prohodavanje je veliki događaj za roditelje i dete. Trenutak kad se dete uspravi i prvi put zakorači je vrhunac višemesečnih pokušaja i grešaka i dokaz da je konačno usvojilo najkomplikovaniju kretnju koju je ljudsko telo sposobno da izvede – uspravno hodanje.

Otkad se beba rodi, roditelji maštaju o tome kada će njihova bebica biti toliko samostalna da može sama da hoda i dolazi do onoga što želi. Na tom putu roditelji nailaze na veliku broj informacija o ”pravom” vremenu za prohodavanje, ali i do priča od prijatelja kada je njihovo dete prohodalo i šta su oni sve raditi da bi ono u tome uspelo. 

Iako želimo da verujemo da smo kao roditelji veoma važni u tom procesu, istina je da je ipak dete ono koje određuje tempo i vreme kada će prohodati.

Umesto da čekate dan kada će vaše dete prohodati, uživajte na svakom trenutku koji tome prethodi. 

Odgovori na najveće nedoumice roditelja o PROHODAVANJU

Prvi koraci – kada dete bude spremno

Prohodavanje varira između 9-og i 18-og meseca, mada je najčešći slučaj da deca prohodaju  između 14-og i 16-og meseca. 

Najvažnije je da  znate svako dete ima svoj ritam motoričkog sazrevanja koji treba ispoštovati i pomoći mu da savlada sve faze razvoja motorike.

Vaše dete će prohodati kada bude dovoljno sazrelo i uvežbalo sve elemente koji postoje pri samostalnom progodavanju, od uspravljanja iz klečećeg položaja, hodanja uz pridržavanje, hodanja noga do noge, zatim noga ispred noge, održavanja bočne ravnoteže sa prebacivanjem težine i na kraju ravnotežom napred-nazad. Hodanje je veoma kompleksna motorička radnja, zato treba da imamo razumevanja i strpljenja za tempo kojim naše dete ide kroz sve faze koje mu prethode.

Koraci koji prethode hodanju

Tek kad su nervni sistem, kosti, mišići i zglobovi sazreli, dete će se odvažiti na prve korake. Većina beba isprati utvrđeni redosled razvoja, pa prvo nauče da sede, zatim da pužu, pa da se podižu i na kraju hodaju. Puzanje je veoma korisno za razvoj opšte motorike i ima značajan uticaj na pravilno formiranje zglobova ruku, a uspostavljanje ravnoteže je glavna stvar koju beba treba da nauči pre nego što napravi prve samostalne korake. U početku će hodati s raširenim nogama i stopalima usmerenim ka spolja kako bi održalo stabilnost.

Budite svesni da je se hodanje uvežbava putem pokušaja i pogrešaka, i da će kao i sve druge veštine dete biti sve spretnije i bolje u njemu što ga duže bude praktikovalo.

Podstaknite dete da samostalno vlada svojim telom

Ukoliko svaki put pridržite svoje dete da se potencijalno ne povredi, na taj način ćete ga zapravo sputati da samo nauči kako da pravilno padne i time se što manje ozledi. Koliko god to želeli, nećete moći da iskontrolišete svaki njegov korak. To ne znači da pustite da se dete nesigurnog hoda kreće gde i kako želi, već da procenite kada treba da mu dozvolite da se sa nekim izazovima izbori samo.

Na žalost, dete koje nije imalo priliku da se snađe pri padu, kada se desi da roditelj blagovremeno ne spreči pad, najčešće padne na nezgodniji način i više se ozledi.

Dete treba da nauči da pravilno pada

Iako je očekivano da se uplašite pri padu deteta, idealno bi bilo da svoju emociju ne pokažete jasno detetu. Vrlo čest slučaj je da dete padne i da ga zapravo ništa ne boli, ali da vođeno vašom emocijom i strahom počne da plače. Sasvim suprotno tome, nemojte ni nipodaštavati njegovu bol ukoliko procenite da je ima i ukoliko traži utehu od vas.

Kada dete jednom nauči da pada tada će i njegovi prvi koraci proći s mnogo manje straha. Krenuće, pasti, dići se i ići dalje i korak po korak biće spremno samostalno da hoda bez ičije pomoći pa će i kasnije kada hod postane sigurniji i brži lakše prebroditi sva ona neminovna spoticanja i padanja.

Zapamtite da ste vi ti koji prohodavanje možete učiniti zabavnim, neuspehe dočekati sa osmehom i time podstaknuti dete da i dalje vežba.

Bebe pužu i nakon prvih koraka

Bebe koje su postale jako vešte i brze u puzanju, mogu biti manje zainteresovane za prohodavanje, a može se i desiti da i kada prohodaju češće probegavaju puzanju. Nemojte se brinuti zbog toga jer će se vremenom hodanje povećavati, a puzanje smanjivati. Kako beba bude sigurnija u svoje hodanje tako će mu češće pribegavati. Petnaest dana u njenom malom životu je puno i dopustimo joj da odluči sama da li još malo želi da bude sasvim mala i puže koliko želi.

Dubak – NE!

Postoje mnogobrojni razlozi zašto dubak nije adekvatan za upotrebu ako želimo da podstaknemo detetov motorički razvoj:

1. Deca se uče da pogrešno hodaju, tako što su naginju napred i odguruju, što može stvoriti potencijalne probleme sa razvojem kukova, kolena i stopala
2. Postoji rizik od pada i povredebeba se u dupku retko kada oslanja celim stopalom, a češće prstima i prednjim delom stopala što je neprirodno za učenje veštine hodanja
3. Ako kičma još uvek nije dovoljno razvijena da duže vreme bude u uspravljenom položaju, nametanje ovog neprirodnog položaja može da dovede do problema u razvoju kičmenog stuba
4. Ukoliko dete nije spremno na ispravan položaj, postavljanje u dubak može biti štetno da njegov motorni razvoj
5. Deca koja uče da hodaju pomoću dupka, kada prohodaju često su nesigurna i padaju zbog gubitka ravnoteže
6. Ukoliko beba previše vremena provodi u dupku, može biti sputana u vežbanju puzanja što sa sobom nosi posledice, te nakon prohodavanja ne znaju da padnu ispravno i dočekaju se na ruke
7. Korišćenjem dupka povećavamo šansu da dete ode do mesta u prostoru koja im inače nisu dostupna i posegnu za nečim neadekvatnim za korišćenje

Korisna konsultacija sa lekarom

Ukoliko osetite potrebu za tim, obratite se ekspertu koji će vam pružiti pravu informaciju o tome kojim redom treba da se dete motorički razvija, kako u tome može roditelj da pomogne i koje su situacije u kojima treba da zatražite pomoć stručnog lekara.

Ako dete još uvek ne hoda, proverite da li je savladalo sve faze pre i stimulišite ga ukoliko nije. Mnogo je važnije da obratimo pažnju do koje faze u motoričkom razvoju je stiglo naše dete nego da njegov razvoj poredimo sa preporučenim razvojem beba iz tabela ili beba od naših prijatelja.

Ukoliko sumnjate da dete ima poteškoće u prohodavanju, potražite pomoć. Najpre se preporučuje pregled pedijatra, koji će u slučaju da postoji takva indikacija uputiti na konsultativni pregled dečjeg ortopeda, neurologa ili fizijatra.

Ukoliko lekar utvrdi da dete zaista ima poteškoća u savladavanju veštine hodanja, u velikom broju slučajeva, uz pravilnu stimulaciju svih oblika kretanja, po mogućnosti organizovanih u oblik strukturirane igre pod kontrolom roditelja i stručnjaka za vežbanje, usporeni, zakasneli ili poremećeni razvoj i funkcija muskuloskeletnog sistema kod dece mogu se značajno popraviti.

Najbolja obuća za prohodavanje – bose nogice

Ukoliko godišnje doba i temperatura u kojoj dete provodi vreme najbolje bi bilo pustiti da hoda bosa. To im pomaže da razviju ravnotežu i koordinaciju i steknu veću stabilnost zahvaljujući nožnim prstićima, a osim toga služi da se razvije mišićni tonus u stopalima i člancima. Za hodanje napolju preporučuje se obuća koja je lagana.

@bebac.com Da li ste u fazi prohodavanja? Koliko beba ima meseci? Da li je puzala? Da li uspeva da održava ravnotežu? #bebac #razvojbebe ♬ original sound – Bebac.com

Nije istina da će deca koja kasnije prohodaju biti manje motorički spretna

Istraživanja ne potvrđuju da se deca koja kasnije prohodaju od većine razlikuju po koordinaciji ili inteligenciji od dece koja u tome uspeju ranije.

Ovo su načini na koji roditelj može da stimuliše dete pri prohodavanju

Iako bismo želeli da imamo tu moć da svojim angažovanjem značajno ubrzamo dečiji razvoj, naše moći najčešće jesu ograničene. Najvažnije od svega je da prepozamo šta je naš ispravan korak u odnosu na fazu razvoju u kojoj se naše dete nalazi.

Evo kako možete da vežbate sa bebom:

Ne zaboravite da prohodavanje nije trka niti takmičenje, već put na kojem će se vaše dete uzdići i pružiti korak kada bude spremno.