Deca su puno osetljivija na štetnu hranu od odraslih jer deci ne trebaju kalorije, njima trebaju dobri nutrijenti, a svaki nezdravi međuobrok oduzima mesto u njihovom želudcu za zdrave vitamine koji im trebaju
Niti je zlato sve što sija niti je sva dečja hrana dobra za dete. Znamo to svi, no ponekad posegnemo za svačim jer mislimo da je dete gladno. Onako, za međuobrok.
No, deca su puno osetljivija na štetnu hranu od odraslih jer deci ne trebaju kalorije, njima trebaju dobri nutrijenti. Vrlo je lako dete nahraniti namirnicama koje će ih “začepiti” do zdravijeg obroka, no time im niste dali ni blizu dovoljnu količinu kalorija, a posebno ne dovoljnu količinu vitamina i minerala potrebnih za njihov razvoj i njihovu glad. Ali ste im dali pun želudac u kojem više nam dovoljno mesta za pravu hranu. A očekivati da će se od takvih prehrambenih navika njihov organizam razvijati onako kako treba i da će ih njihov imunitet braniti kako treba – suludo je i pomisliti nešto takvo.
Gazirana pića
Većina roditelja možda nikada nije posegnula za takvim namirnicama, no nažalost, postoje roditelji koji jesu, koji su skloni bebama koje nisu ni napunile godinu dana dati primera radi gazirani sok. Nema goreg, kažu nutricionisti, jer takva pića obiluju svime što nije dobro.
To što na bočicama piše “sugar free”, “diet” ili “low fat”, uopšte ne mora značiti to. Svesni smo marketinških trikova, no čak i ako zanemarimo te velike laži, moramo znati da gazirana pića u sebi nemaju ni trunku nutrijenata. Ni tačkicu. Ali zato imaju imaju šećera koji će ih nahraniti i ostati čvrsto zalijepljeni na njihovim zubićima.
Obični sokovi
Ukoliko sami spremate sveže ceđene sokove za svoje dete – slobodno nastavite s takvom praksom, no imajte na umu da je sok iz kućne radinosti sušta suprotnost kupovnom sokom. Da, na njima svašta piše – da su bez šećera, da imaju toliki i toliki udeo voća i vitamina, no realno, smanjite očekivanja i shvatite da je industrija oduvek malo varala kada su u pitanju “prirodni” proizvodi.
No, nutricionisti upozoravaju da čak ni ceđeni sokovi u većoj količini nisu dobri. Tu nastaje problem s prevelikim količinama vitamina koji se u vrlo kratkom roku popiju pa bebin organizam nema dovoljno snage da ih brzo ih probavi.
Dakle, kada je beba žedna, do šest meseci starosti ne preporučuje se ništa osim dojenog mleka ili formule, a u periodu od šest meseci do godine dana – voda. Čak i svi oni dečji čajevi u sebi imaju industrijskog šećera i realno, kako ističu nutricionisti, nijednoj bebi nenaviknutoj na slatko, ono neće nedostajati, a dovoljnu količinu vitamina i prirodnog šećera ionako mogu dobiti u porciji voća.
Što se pak kravljeg mleka tiče, ono se dozvoljava, , prema American Academy of Pediatrics (AAP) čak i podstiče, nakon prvog rođendana. Za početak punomasno mleko razređeno s običnom vodom.
Krekeri
Kada beba dobije prve zubiće i počne žvakati sve što joj dođe pod ruku, a i rukicu samu, mnogi roditelji kao međuobrok i kao lek za dosadu (dok bebu šetaju u kolicima primera radi) posežu za krekerima. Retki se baš potrude napraviti zdrave, domaće krekere, misleći da su i oni kupovni posve u redu. Ali nisu – jer oni neće zadovoljiti nutritivne potrebe, a često ni detetovu glad, ali će zauzeti mesto za prave, zdrave namirnice. Krekeri su dakle, čisto zavaravanje organizma, a imajte na umu da kod velikog broja dece uživanje u krekerima, slatkim i slanim, izaziva zavisnost. Naravno, oni su fini, slatki, utole glad, no da su zdravi – nisu i nikada neće biti. Koliko nas god industrija uveravala u suprotno.
Prerađena hrana
Što su namirnice više obrađivane to sve manje liče originalu. Gotova je hrana stoga vrlo daleko od jabuke i španaća koje uberemo i mesa kojeg kupimo u komadu, što znači da svaki složeniji proces iz namirnice uzima vitamine, minerale, belančevine te ih zamenjuje konzervansima i drugim aditivima koji će takav obrok zadržati u tom obliku dugo na policama trgovina.
Zato ako mislite da bi “fish fingeri” bili dobra zamena za pravu ribu, ili konzervirani umaci umesto lagano prodinstanog paradajza, moramo li reći da niste u pravu?
Želatinozni desert
Ko ne voli gumene bombone? Piše na njima da su “sugar free” i načuli smo da se želatin u takvim i sličnim proizvodima dobija od prerađenih životinjskih kostiju i hrskavica, što je u redu ako govorimo o supi od telećih kostiju, ali u desertima. Ne.
Zapravo, ispada da s ovakvom prehrambenom navikom deca jedu puno šećera, umetnih boja i aroma. Zasite se, traže još, a mali organizam plače.
Komentari (0)