U onoj sobi gde vreme stane, gde se prepliću najveći bol i najveća ljubav, vi ste naš svetionik. Porođaj je bura. Zidovi sale često postanu mesto gde mislimo da više ne možemo, da nam ponestaje daha, da nemamo snage za još jedan jedini napor. A onda osetimo vašu ruku. Čujemo vaš glas koji ne osuđuje, već nas nepogrešivo vodi.
Hvala vam za svaki obrisan znoj. Za svaki gutljaj vode koji ste nam prineli drhtavim usnama. Hvala vam za ono odlučno, a opet tako nežno i spasonosno: „Samo još malo, mama, vidim bebu.”
Vi ne porađate samo žene. Vi rađate majke.
Zaboravićemo mi i koliko je sati trajalo, zaboravićemo i strah i onaj bol koji je kidao, ali nikada nećemo zaboraviti vaše oči koje nam se smeše iznad maske. Vaše su ruke prve koje dodirnu našu decu. Vaš je glas prvi koji im poželi dobrodošlicu na ovaj svet. Vi ih sigurno, sa toliko svetog poštovanja prema životu, spuštate na naše grudi i tu našu najtežu noć pretvarate u najlepše svitanje.
Hvala vam za sve one nevidljive, ranjive trenutke posle. Za tihe korake u sobi, da ne probudite bebu. Za beskrajno strpljenje dok nas nameštate za prvi podoj, dok nas sve boli. Za toplu reč i razumevanje kada nas hormoni preplave, pa suze same krenu bez ikakvog razloga.
Hvala i vama, patronažne sestre, koje u naše zbunjene domove unosite spokoj. Koje nas učite da dišemo kada smo prestrašene, brišete naš osećaj nesigurnosti i tiho nas podsećate da smo tačno onakve majke kakve našoj deci trebaju.
Biti babica nije posao. To je umetnost, poziv i najveći blagoslov. Vi ste čuvarke naših najvažnijih uspomena i tihi heroji naših najvećih pobeda.
U ime svake majke kojoj ste obrisale suzu, u ime svakog deteta kojem ste pomogle da udahne svet – beskrajno vam hvala.
Srećan vam Međunarodni dan babica.
Vaše mame
Komentari (0)