Porodilje u Srbiji, zajedno sa ženama iz ostatka Zapadnog Balkana, beleže najviši stepen nezadovoljstva uslovima i tretmanom u porodilištima u poređenju sa celim regionom Istočne Evrope i Centralne Azije.
Porođaj se u ovim zemljama i dalje prečesto tretira kao rutinski medicinski zahvat u kojem se glas žene retko čuje i uvažava, upozorava najnovije istraživanje Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA).
Istraživanje o dostojanstvenoj nezi majki, bazirano na iskustvima više od 2.600 žena, ogolilo je ozbiljne sistemske nedostatke u pružanju zdravstvene zaštite trudnicama i porodiljama. Prema izveštaju agencije UN-a, čak 67 odsto ispitanica doživelo je najmanje jedan oblik nepoštovanja ili zlostavljanja prilikom porođaja, što ukazuje na to da su ovakve prakse duboko ukorenjene u zdravstveni sistem.
Suva statistika krije traumatična iskustva iz porođajnih sala
Nalazi pokazuju da je 48,1 odsto žena bilo podvrgnuto medicinskim i akušerskim procedurama bez njihovog prethodnog i jasnog pristanka. U praksi, ovo najčešće podrazumeva obavljanje rutinskih epiziotomija (sečenje međice), nasilno probijanje vodenjaka, indukovanje porođaja oksitocinom i primenu Kristelerovog zahvata – fizičkog pritiskanja stomaka porodilje koje se sprovodi iako ga Svetska zdravstvena organizacija godinama unazad ne preporučuje.
Pored neovlašćenih fizičkih intervencija, žene kao ogroman problem ističu odnos medicinskog osoblja. Čak 47,4 odsto porodilja prijavilo je lošu ili neadekvatnu komunikaciju. Žene svedoče o tome da su njihova pitanja u bolnici bila ignorisana, da im nije objašnjavano šta se dešava sa njihovim telom ili bebom, zbog čega su se osećale nemoćno. Dodatno zabrinjava podatak da je 24 odsto njih bilo izloženo direktnom verbalnom nasilju – vikanju, uvredama, ponižavanju i okrivljavanju od strane lekara i babica tokom najosetljivijih trenutaka.
Kada je reč o regionalnoj analizi, gde se Srbija posmatra zajedno sa Albanijom i Kosovom (kao podregion Zapadnog Balkana), zabeležene su ubedljivo najlošije ocene pacijentkinja u poređenju sa ostalim zemljama obuhvaćenim studijom. Više od 21 odsto žena izjasnilo se kao nezadovoljno iskustvom na porođaju, dok je dodatnih osam odsto potpuno nezadovoljno.
Najugroženije su mlade porodilje
Ovakav tretman ostavlja najdublje posledice na mlađe majke. Kod žena starosne dobi od 18 do 29 godina, stopa negativnih iskustava skače na gotovo 35 odsto.
Podaci iz Srbije i okruženja ukazuju na to da se porodilje često ostavljaju same u bolovima, kontinuitet nege je prekinut, a praksa prisustva partnera ili druge osobe od poverenja na porođaju – što je standard u razvijenijim zemljama – ovde je i dalje pre izuzetak nego pravilo.
Jedan od ključnih problema na koji izveštaj upozorava jeste opasna normalizacija lošeg tretmana. Više od polovine ispitanih žena (53,7 odsto) izjavilo je da uopšte ne zna šta znači termin “akušersko nasilje”, iako su njegove elemente osetile na sopstvenoj koži.
Autori istraživanja naglašavaju da su generacije žena na ovim prostorima naučene da je grubost u porodilištu normalna pojava, dok se pretrpljeni bol, strah i psihološke traume potpuno banalizuju.
Hitne preporuke: Kako vratiti dostojanstvo u porodilišta?
Kako bi se prekinuo ovaj lanac ćutanja i loših praksi, UNFPA je u svom izveštaju izdao niz konkretnih smernica i preporuka zdravstvenim sistemima u regionu, naglašavajući da je dostojanstvena nega ljudsko pravo, a ne privilegija. Ključni koraci koje države moraju preduzeti obuhvataju:
- Striktan protokol o informisanom pristanku: Nijedna medicinska procedura, od pregleda do indukcije i epiziotomije, ne sme biti sprovedena bez jasnog objašnjenja i pristanka porodilje. Medicinsko osoblje je dužno da sa pacijentkinjom komunicira transparentno i s poštovanjem.
- Prisustvo osobe od poverenja: Hitno omogućavanje i podsticanje prisustva partnera, člana porodice ili dule na porođaju. Istraživanja nedvosmisleno pokazuju da pratnja smanjuje nivo stresa kod porodilje, ubrzava porođaj i drastično smanjuje stopu akušerskog nasilja.
- Nezavisni mehanizmi za prijavu nasilja: Uvođenje sigurnih, anonimnih i efikasnih kanala putem kojih žene mogu prijaviti nepoštovanje i zlostavljanje, bez straha od osude ili odmazde. Svaka prijava mora biti tretirana ozbiljno, uz odgovarajuće sankcije za prekršioce.
- Kontinuirana edukacija osoblja: Lekari i babice moraju prolaziti kroz redovne obuke koje se ne tiču samo medicinskih veština, već i komunikacije, medicinske etike i pružanja psihološke podrške pacijentkinjama.
- Osnaživanje žena i kampanje podizanja svesti: Zdravstvene institucije moraju raditi na edukaciji trudnica o njihovim pravima. Važno je da žene nauče da prepoznaju šta jeste akušersko nasilje, kako bi se demistifikovao i ukinuo stav da se na porođaju “mora trpeti sve”.
UNFPA zaključuje da se zdravstveni sistemi ne smeju oslanjati isključivo na preživljavanje majke i bebe kao jedino merilo uspeha. Iskustvo porođaja mora postati bezbedno i osnažujuće, jer trauma iz porodilišta ostavlja dugoročne posledice na mentalno zdravlje majke, njenu povezanost sa detetom, ali i na celokupnu demografsku sliku društva.
Kako je Srbija reagovala na kritike prethodnih godina?
Na 68. Ginekološko-akušerskoj nedelji, koja je održana 2025. godine, predstavljen je dugoočekivani Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za fiziološki vaginalni porođaj. Portal Bebac je ispratio ove smernice koje donose ogromne i pozitivne promene u srpska porodilišta, stavljajući fokus na humaniji pristup.
Detaljnim uvidom u nove protokole, primećuje se potpuno ukidanje rutinskih procedura poput brijanja, klistiranja, epiziotomije, indukcije i pritiskanja stomaka (Kristelerov zahvat), koje se sada primenjuju isključivo kada za to postoji jasna medicinska indikacija. Smernice donose i znatno veću slobodu za porodilje, kojima je sada dozvoljeno kretanje tokom kontrakcija, kao i unos tečnosti i hrane tokom samog porođaja. Pored toga, prisustvo bliske osobe u sali je prepoznato kao izuzetno poželjno, a odmah po rođenju snažno se potencira neometan kontakt “koža na kožu” u trajanju od barem sat vremena, rani prvi podoj, kao i odlaganje prvog kupanja bebe kako bi se sačuvao njen prirodni zaštitni sloj (verniks).
Komentari (0)