Hiperstimulacija beba: Kada “više” znači “manje”

Da li ste znali da previše igračaka, buke i svetla može štetiti razvoju vaše bebe? Otkrijte kako da prepoznate znake hiperstimulacije i stvorite okruženje koje podržava zdrav rast i razvoj vašeg mališana.

Bebe trebaju stimulaciju kako bi se razvijale. Pod uticajem ljudi i predmeta u okruženju upoznaju sebe i svet oko sebe. Međutim, to ne znači da im svaka vrsta i doza stimulacije prija i deluje pozitivno na njihov napredak, niti u ovom slučaju važi pravilo „što više, to bolje“. Ukoliko je beba izložena preteranoj stimulaciji to može da ima negativan efekat na njen kognitivni, motorni i socio-emocionalni razvoj.

Kako hiperstimulacija utiče na vašu bebu?

Hiperstimulacija ili preterana stimulacija se dešava kada su bebina čula izložena većoj količini nadražaja nego što mozak može da obradi. Uzrok mogu biti prejaki zvukovi, svetla, previše ljudi, nepoznata mesta, igračke koje nadražuju nervni sistem bebe, izloženost ekranima, kao i kombinacija više navedenih faktora.

Mozak bebe tada biva bombardovan velikom količinom informacija koje se brzo smenjuju. Nervni sistem bebe postaje preopterećen i u tim situacijama umesto da istražuje i uči, beba postaje nesposobna da obradi šta se dešava usled preplavljenosti telesnim senzacijama.

Svako od nas je povremeno izložen hiperstimulaciji, pa tako i naše bebe. Razlika je u tome što odrasli imaju mehanizme kako da se nose sa tim ili smanje stimuluse ukoliko im postaju preopterećujući (smanjite zvuk, ukolonite se iz gužve..). S druge strane, bebe u potpunosti zavise od svoje sredine da li će prepoznati i reagovati kada postanu prestimulisani.

Povremena i kratkotrajna hiperstimulacija će se dešavati i to ne možemo da izbegnemo, ali ukoliko je beba dugotrajno izložena hiperstimulaciji to može da ima ozbiljne posledice na njen razvoj. Najčešće je beba izložena dugotrajnoj hiperstimulaciji putem igračaka koje je stavljaju u pasivan položaj dok je bombarduju zvukovima, svetlima i pokretima ili kada budu prerano izložene ekranima.

Kako da prepoznate kada je vaša beba hiperstimulisana?

Imajte na umu da ne reaguje svako dete isto. Možda ste primetili da se vaša beba uznemiri kada je u igraonici određeno vreme, dok druge bebe deluju kao da u tome uživaju. To je skroz normalno. Vremenom ćete naučiti da prepoznate šta vašoj bebi prija, a šta ne. Preopterećenost senzacijama kod dece može da se manifestuje na različite načine. Najčešće se javlja pojačan plač pri čemu se beba teško smiruje, zabacivanje glave ili okretanje ustranu od stimulusa, grčevito trzanje rukama i nogama, stisnute pesnice, izražen umor, beba traži da je nosite više nego inače i ne želi da se odvoji od vas.

Kako mogu pomoći svojoj bebi kad je preplavljena

Kada primetite da je vaša beba preopterećena nadražajima iz sredine potrebno je da joj pomognete da reguliše svoj nervni sistem. To ćete učiniti tako što ćete prvo smanjiti nivo stimulusa kojima je beba izložena. Možete da smanjite zvuk i svetlo, povučete se sa bebom ukoliko ste negde gde ima mnogo ljudi. Zatim treba da govorite bebi tihim i nežnim glasom, a pomaže i ako je držite uz svoje telo.

Razlika između podržavajuće sredine i hiperstimulacije

Ono što je ključno za bebe jesu rutine. Mozak se razvija i uči kada se oseća bezbedno u poznatoj sredini i sa poznatim osobama. To znači da kada vaše dete zna gde je, sa kim je, šta se dešava i šta posle toga sledi, to mu daje sigurnost da istražuje svoju okolinu i upija nove informacije. Potrebno je da se informacije smenjuju sporo i postepeno kako bi dete imalo vremena da ih obradi. Kada su bebe u pitanju važi pravilo „manje je više“. To znači manje igračaka, manje senzacija, manje promena je bolje, jer olakšavaju vašoj bebi da upozna sredinu i nauči da u njoj funkcioniše.
Dakle, postepene novine koje daju bebi vremena da se adaptira su ključ uspešnog razvoja. Podržavajuća sredina podrazumeva da roditelj ume da prepozna kada beba postaje prestimulisana i igra ulogu vodiča koji joj pomaže da reguliše svoj nervni sistem. Vremenom, kako raste vaše dete će posmatrajući vaš naučiti kako može samostalno da se smiri kada se oseti preplavljeno. Do tada Vi mu služite kao sigurna luka.

Tekst je napisala master defektološkinja Milica Soldat.

O AUTORKI

Završila osnovne i master studije – smer logopedija na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Živi i radi u Novom Sadu. Fokusira se na naučno zasnovane metode tokom rada. Strast joj je rad sa decom koja kasne sa progovaranjem, imaju artikulacione poremećaje, disfaziju i smetnje u učenju.