”Epidemija zvana gojaznost nije nastala tek tako. Iako mislimo da znamo šta jedemo, to nije slučaj. Pa, ukoliko se i vi nosite mišlju da treba da jedete manje crvenog mesa, a unosite više vlaknaste hrane i da začine svedete na nulu, a voće i povrće unosite u ogromnim količinama, grdno se varate”, poručuje Zoi Harkombe. Ona veoma hrabro, nakon brojnih istraživanja, ruši neke od najčešćih i najzastupljenijih mitova o ishrani.
Mit: Nagli porast broja gojaznih ljudi je uzrokovan modernim načinom života.
Prema rečima Harkombe, epidemija gojaznosti ima veoma malo sa modernim načinom života, koliko sa onim što zapravo jedemo. U skladu sa tim, ova autorka poručuje, da su vitamini i minerali iz mesa daleko zdraviji od onih koje unosimo voćem i povrćem. Takođe, ona navodi da su raniji saveti o ishrani bili jednostavni, a delotvorni: hrana zasnovana na brašnu i mahunama je izazivala gojaznost, a slatkiši su bili najveći uzročnici viška kilograma. Zato i nije bilo toliko gojaznih ljudi.
Mit: Ugljeni hidrati treba da budu osnova svake ishrane.
Rečeno nam je da ugljeni hidrati (pirinač, pasta, hleb i krompir) treba da čine osnovu naše ishrane. Jedini problem sa ovom teorijom, prema rečima Harakombe, jeste to što kada se hidrati vare oni se pretvarju u glukozu to jest proste šećere. To izaziva lučenje inslulina kako bi se telo izborilo sa viškom glukoze. A, jedna od najvećih uloga insulina je skladištenje masti. Zato svaki put kada posegnete za ugljenim hidratima imajte na umu da bukvalno uključujete telesni mehanizam za skladištenje masti. Upravo zbog toga osnova ishrane treba da bude ono što je nekda bila, neobrađena hrana, povrće, salate, meso, riba i jaja.
Mit: Gubljenje težine svodi se na razliku kalorija koje se unesu u odnosu na one koje se potroše.
Većina ljudi misli da je dovoljno da smanji unos kalorija za 500 i da će tako izgubiti nekoliko kilograma za nedelju dana. To zaista i može da se desi na početku ovakvog režima ishrane. Međutim, organizam će ubrzo prepoznati da je reč o izgladnjivanju i počeće da štedi energiju. Gubitak kilograma je prema rečima nutricionistkinje više pitanje osobađanja masti iz organzma, pa je zbog toga neophodno, ne da se saseče unos kalorija, već da se smanji unos ugljenih hidrata kako biste počeli da prirodnim putem sagorevate masti.
Mit: Fizička aktivnost je lek za gojaznost.
Nikako! To je najgora stvar koju možete sebi da uradite! Previše vežbanja će vas samo izmoriti i probuditi vučju glad u vama.
Ovo je scenario koji je viđen sto puta do sada, jer, nakon prenapornog vežbanja, organizam žudi za obiljem ugljenih hidrata kako bi nadomestio ono izgubljeno. Zato, ako zaista želite da se oslobodite viška kilograma, počnite da kontrolišete ono što stavljate u usta, a ne količinu.
Mit: Masti su loše
Prave masti nisu loše i neophodne su za normalno funkcionisanje svake ćelije u telu. Loše masti su samo one koje se stvaraju nepravilnom obradom hrane.
Mit: Zasićene masti su krive za srčane bolesti.
Iako se poslednjih 50 godina samo o tome priča, niko do sada nije uspeo da to i dokaže.
Mit: Unošenje pet porcija voća i povrća u toku dana je obavezno.
Iako čak i ptice na grani znaju za ovu preporuku, ona nema veze sa istinom. Prema rečima Harakombe, preporuka je posledica velike marketinške kampanje koju je oprganizovalo 25 američkih kompanija za proizvodnju voća i povrća sa Centrom za sprečavanje razvoja malignih bolesti 1991. godine. Pa, ipak, nikada nijedno istraživanje nije dokazalo da ovakav unos zaista sprečava nastajanje raka.
Mit: Voće i povće su najhranljivije manirnice.
Izgleda da ipak nisu. Harakombe kaže da povrće zaista jeste hranljivo, ali samo ako se sprema na buteru, jer se jedino tako pretvara u rastvorljive masti i na taj način izbacuje iz organizma, što sprečava stvaranje masnih naslaga. S druge strane, fruktoza, šećer koji se nalazi u voću, ide direktno na jetru i pretvara se u masnoće.
Komentari (0)