Da li ste ikada pomislili da neke svakodnevne stvari koje radimo, a koje smatramo normalnim ili čak zdravim, zapravo mogu da imaju negativan uticaj na naše zdravlje? Nakon ovoga ćete definitivno razmisliti o tome koliko ćete ubuduće spavati, tuširati se, prati zube, ali i kako ćete sedeti na wc šolji.
PRETERANO ČIŠĆENJE
Američko istraživanje pokazalo je kako su partneri koji su uz posao više uključeni u kućne poslove skloniji visokom krvnom pritisku od onih koji izbegavaju spremanje. Sama pojava visokog krvnog pritiska dovodi se u vezu s brigom koju stvaraju kućni poslovi kao što su kuvanje, čišćenje i kupovina namirnica.
Međutim uzrok štetnosti nije samo opterećenost radom već i način na koji se nosimo sa stresom. Studije su takođe pokazale kako svakodnevna upotreba sredstava za čišćenje može povećati rizik od nastanka nekih bolesti, na primer upotreba sprejeva za čišćenje domaćinstva i osveživača vazduha može doprineti nastanku astme ili raka.
OPUŠTANJE POSLE OBROKA
Ako se posle obroka opuštate u ležećem položaju ili ste jeli neposredno pre odlaska na spavanje, vaše će telo pojedenu hranu taložiti u obliku sala. Najbolje je prebaciti taj unos kalorija u jutarnje sate, tako što ćete konzumirati “pametni” doručak pun nutrijenata i proteina. Tajna vitkosti leži u redovnim i malim obrocima.
ISPIRANJE USTA NAKON PRANJA
Ispiranjem usne duplje posle pranja zuba uklanja se zaštitni sloj fluora iz paste zube čija je uloga zaštita zuba. Stomatolozi kažu kako bi trebalo izbegavati konzumaciju bilo kakve tečnosti bar pola sata posle pranja zuba, kao i kvašenje četkice pre pranja jer to sprečava efekt paste za zube (u ustima postoji dovoljno vlaga bez dodavanja vode). Takođe nemojte čistiti zube odmah nakon jela, sačekajte bar pola sata jer kiseline iz hrane i šećeri privremeno oslabljuju gleđ.
SVAKODNEVNO TUŠIRANJE
Današnja zaokupljenost ličnom higijenom može uveliko da šteti zdravlju naše kože. Dokazano je kako tuširanje pod mlazom vruće vode u kombinaciji s “agresivnim” sapunom skida zaštitna ulja s površine kože, što uzrokuje isušenost, ispucalost, čak i neke infekcije. Ako se ne želite da se odreknete blagodeti današnjice, bar pripazite da se tuširate mlakom vodom. A ako imate suvu kožu, upotrebljavajte gelove za tuširanje koji ne sadrže sapun već emulgirajuće masti koje sadrže parafinska ulja, vodu i konzervanse.
SEDENJE NA WC ŠOLJI
Gastroenterolozi kažu kako je čučanje daleko prirodniji položaj od sedenja na wc šolji te zahteva manje naprezanja. Takođe smanjuje tegobe poput hemoroida i bolesti debelog creva. Ljudi koji imaju problema s obavljanjem nužde trebalo bi da stave nešto ispod nogu dok sede na wc šolji jer će tako simulisati poziciju čučanja i na taj način puno manje vremena provesti u toaletu pa će se manje i naprezati.
PRETERANO SPAVANJE
Većinu nas spavanje više od osam sati učini još pospanijima. Evolucijom smo razvili fleksibilne obrasce spavanja, uključujući i dnevno dremanje. Kratko dremanje od 4 do 15 minuta može biti podjednako efikasno kako i dodatni sat sna tokom noći. Valja naglasiti kako buđenje tokom noći nije loše, zato ako vam se to dešava trebalo bi da ustanete i okupirate misli nečim što će vam odvući pažnju, ali vas i opustiti (poput čitanja knjige), sve dok vaše telo ne bude spremno za novu rundu spavanja.
NEPRAVILNO DISANJE
Pogrešan način disanja ispunjava pluća vazduhom, što znači da ustajali vazduh ide polako u donji deo pluća, a kako pluća imaju ograničen kapacitet, to znači da svež vazduh zapravo ne dopire do donjeg dela. Upravo donji deo pluća sadrži najefikasnije krvne sudove za razmenu gasova i premeštanje kiseonika u krv. Kako bi pravilno disali, podižite stomak kada udahnete, dok su vam grudi relativno mirne (kao da naduvavate prostor između pupka i kičme, gurajući stomak prema spolja), zatim izdahnite. Disanje treba da bude ritmično i redovno, sa do 20 udisaja u minuti i s kratkom pauzom između udisaja i izdisaja. Pravilno disanje pomoći će u borbi protiv stresa i pri snižavanju krvnog pritiska.
Komentari (0)