SPAVAJTE NAKON UČENJA
Neposredno nakon učenja nekih novih stvari osvežite memoriju i tako ćete bolje zapamtiti stvari. Vremenom, stvari koje smo uradili, pročitali ili naučili lagano se gube u našoj memoriji, a ako smo još dodatno umorni naše pamćenje će biti krhko i teško ćemo pamtiti nove stvari. Zato je neophodno da osvežavamo naš neurološki sistem uz pomoć odmora koji će zahtevati minimum moždanog napora.
Rezultati su pokazali da se pamćenje i procesi konsolidacije utisaka najbolje postižu uz pomoć sna. Jedna studija iz 2006. godine je otkrila da su studenti koji su spavali samo tri sata nakon učenja poboljšali svoju memoriju za 16 procenata u odnosu na one koji su sačekali 10 sati do odlaska na spavanje.
VIZUALIZACIJA
Ponekad naš mozak ne može da napravi razliku između onog šta vidi i šta je zapravo stvarnost. Misaone slike i sećanja aktiviraju različite delove mozga, pa se iz tog razloga vizuelizacije smatraju vrlo korisnim. Ove tvrdnje se najlakše mogu potvrditi uz pomoć Loci metode, tehnike koja od učesnika zahteva mentalno povezivanje sa određenim fizičkim lokacijama kroz princip prostornog pamćenja. Gotovo svi šampioni u pamćenju su svoju memoriju razvijali upravo pomoću ove tehnike. Vizuelizacija je veoma važna, jer pamćenje pretvara u informacije koje se trudimo zapamtiti.
LAKŠE PAMĆENJE BROJEVA
Većina ljudi se lako snalazi sa malim brojevima, ali problemi nastaju kada treba da zapamtimo brojeve koji imaju između 7 i 9 brojeva.
U tom slučaju kao najefikasnija se pokazala tehnika, koja ukrupnjava/grupiše brojeve, pa ih tako lakše pamtimo.
Na primer, broj od 14 cifara, 1-9-6-9-4-8-1-2-1-6-1-0-6-6 na prvi pogled izgleda kao preveliki zalogaj, ali ako ga napišemo kao 1969-4,8,12,16-1066, lakše ćemo ga zapamtiti.
.jpg)
PRAVITE PAUZE
Za vreme učenja uzmite pauzu na svakih 10 minuta. To ne znači da u potpunosti dignete ruku od toga što radite. Kratka i vrlo koncentrisana učenja sa prekidima su mnogo efikasnija od dužeg neprekidnog učenja. Statistike su pokazale da celonoćna učenja uzrokuju ozbiljne zdravstvene probleme od aeksioznosti, depresije do insomnije. Efikasno se u kratkom roku možemo skoncentrisati samo na jednu stvar, zato su pauze važne kako bismo regenerisali energiju i osvežili pamćenje.
NE ODLAŽITE OBAVEZE
Koren problema leži u činjenici da je većina ljudi sklona da odlaže obaveze i da ostavljaju za sustra. Rezultati istraživanja su pokazali da je delotvornije prihvatiti se posla i izbegavati odmor u vreme kada je telo najaktivnije i najspremnije za umni rad.
TESTIRAJTE SAMI SEBE
Postavljanje pitanja samom sebi uz obavezu da na njih odgovorimo kod nas razvija odlično dugoročnu memoriju. Čak i najobičnije čitanje teksta uz postavljanje pitanja šta to čitamo je vrlo korisno. Samotestiranje je korisno jer revitalizuje informacije u našoj memoriji. Najbolji primer za to su profesori i edukatori koji zbog svog posla uvek obnavljaju memoriju i podatke koje znaju. Kada odgovarate na pitanja svaki put promenite način na koji ćete odgovarati da biste postakli procese u pamćenju. Postavljajte sebi sledeća pitanja:
Da li ovo radim ispravno?
Kako da ovo bolje razumem?
Šta je primer za to?
Zašto ovo nije uspelo?
DAJTE SMISAO STVARIMA
Kada razmišljate o nekoj ideji ili predlogu ubacite smisao u to povezujući ga sa stvarima koje već znate da biste unapredili memoriju. Na taj način određeni podaci će biti prebačeni u vašu dugoročnu memoriju. Taj proces je u psihologiji poznat kao elaboracija i sastavni je deo mape učenja, tehnike koja na efikasan način unapređuje naše učenje i pamćenje.
Komentari (0)