Nekadašnje generacije majki nisu bile skolone suzdržanosti poput današnjih roditelja. Govorile su ono što misle, očekujući od dece da se s tim nose, a direktnost i humor bili su im glavni alati za preživljavanje svakodnevice. Mnogi današnji roditelji, uprkos čvrstim odlukama da će biti drugačiji, često uhvate sebe kako ponavljaju upravo one fraze iz sopstvenog detinjstva koje bi verovatno zgrozile pobornike takozvanog „nežnog roditeljstva“ (gentle parenting), piše YourTango.
Stvarnost je takva da većina roditelja primenjuje vaspitne strategije i taktike koje su i sami iskusili kao deca.
Istraživanja su potvrdila da nesvesno ponavljamo fraze, disciplinske metode i komunikacione obrasce iz sopstvenog detinjstva, čak i ako smo se zaklinjali da to nikada nećemo raditi.
Veza između načina na koji smo odgajani i načina na koji vaspitavamo sopstvenu decu je suptilna, ali stvarna, što znači da većina nas, svesno ili ne, u određenoj meri ponavlja sopstveno detinjstvo.
U nastavku donosimo 17 fraza koje su nekadašnje majke stalno ponavljale, a koje bi danas mogle da šokiraju zagovornike nežnog roditeljstva:
- „Ne“
Ne, ne, ne, ne i ne. - „Manje priče, više rada viljuškom“
Prestani da se igraš s hranom i jedi. - „Ne pitam te, nego ti kažem“
Ne pitam te hoćeš li u školu – kažem ti da ideš! - „Jesi li…?“
Oprao zube, oprao ruke, pospremio sobu, napisao domaći, udario sestru, rekao hvala? - „Molim te, prestani…“
Da pevaš, vičeš, plačeš, piškiš po podu, bacaš hranu, da se biješ, trčiš… - „Neću ponavljati dva puta“
Bolje me ne iskušavaj. - „Prestani da trčiš!“
Pašćeš i razbićeš glavu! - „Šta si to uradio/la?“
Zašto je zid išaran flomasterom? Kakav ti je to izraz lica? O, Bože, šta si to uradio/la? - „Brojim do tri…“
Jedan, dva, dva i po… - „Požuri!“
Zakasnićemo! Možeš li, molim te, malo da ubrzaš? - „Zato što ja tako kažem“
Pitaš zašto? E, pa zato. - „Ne lupaj vratima!“
Neko će ostati bez prstiju! - „Uradi to sam/a“
Imaš svoje ruke i noge, posluži se. - „Pazi“
Pazi šta radiš, povredićeš se. - „U krevet!“
Ova zapovest obično sledi nakon odlučnog „Ne“. - „Da nisi možda…?“
Gladan, umoran, da ti nije dosadno, jesi li ljut, da ti nije vruće, hladno, da se nećeš razboleti, jesi li tužan ili srećan? - „Slušaj me dok ti pričam!“
To je to, službeno je: postala sam sopstvena majka!
Analiza ovog fenomena zapravo otkriva mnogo o tome kako funkcioniše ljudska psiha pod pritiskom roditeljstva. Iako se trudimo da budemo „unapređena verzija“ svojih roditelja, biologija i navike često povuku kočnicu.
Evo nekoliko ključnih razloga zašto se ove fraze prenose s kolena na koleno:
1. „Emocionalni autopilot“
Kada smo umorni, pod stresom ili u žurbi (što je 90% vremena u roditeljstvu), naš mozak prestaje da koristi prefrontalni korteks (zadužen za logiku i strpljenje) i prebacuje se na amigdalu. Tada „ispaljujemo“ ono što je najdublje urezano u našem sećanju – a to su reči koje smo slušali dok smo i sami bili deca.
2. Efikasnost vs. Empatija
Fraza „Zato što ja tako kažem“ možda nije pedagoški idealna, ali je u svetu prezauzetog roditelja neverovatno efikasna. Današnji roditelji se često iscrpljuju dugim objašnjavanjima i pregovorima, pa ove stare fraze služe kao neka vrsta prečice za postavljanje granica kada ponestane snage.
3. Generacijski humor kao mehanizam odbrane
Mnoge od ovih fraza, poput „Brojim do tri“ ili „Neko će ostati bez prstiju“, danas služe i kao zajednički kod. Prepoznajemo ih kod drugih roditelja, šalimo se na sopstveni račun i tako smanjujemo pritisak koji nameće slika „savršenog roditelja“. To je način da kažemo: „I ja sam samo čovek i moji roditelji su preživeli sa mnom, pa ću valjda i ja.“
Bez obzira na to koliko se trudili da budemo drugačiji, ti odjeci prošlosti su tu da nas podsete da niko nije savršen. Možda je tajna u balansu – malo „nežnog roditeljstva“ za dušu, i malo „stare škole“ da bi se soba zaista pospremila.
Izvor: Index.hr
Komentari (0)