Uvek pokušavamo da se ponašamo i izgledamo kao odgovorne, nezavisne, odrasle osobe.
Ali i često poželimo da se vratimo u detinjstvo.
Neprijatno nam je kada gledamo “romantične” scene dok oni sede pored nas.
Znači nam njihovo mišljenje.
Mi smo polomili vazu. Izvini mama!
Znali smo i mnogo ranije da Deda Mraz ne postoji, ali volimo da se igramo.
Neprijatno nam je kada treba da razgovaramo o važnim stvarima u našem životu.
Ponekada prećutimo stvari kako se oni ne bi uznemirili.
Kape koje nam naprave ne budu nam na glavi ni pet minuta.
Teško nam je da priznamo kada pogrešimo…
Zaista nam fale, ali nam je teško da to izgovorimo glasno!
Komentari (0)