10 razloga zašto su bebe naši mali superheroji

Već sama činjenica da prepoznaju mamu i kada su sasvim mali, ali i da imaju “moć” da otope i najtvrđa srca dovoljno pokazuje da bebe stvarno jesu superheroji.

Evo još nekoliko zanimljivih činjenica o bebama koje će to potvrditi.

Postoji teorija da bebe plaču noći kako bi sprečili mamu i tatu da začnu još jednu bebu. Autor ove teorije Dejvid Hejg pretpostavlja da se ova sposobnost razvila tokom evolucije jer je beba imala veše šanse da preživi ako je jedino dete u porodici.

Nakon rođenja, mozak raste zaista brzo – nakon samo tri meseca života dostiže veličinu mozga odraslog čoveka. Osim toga, i dok je bila u maminom stomaku, beba je mogla da istražuje svet: naučnici tvrde da bebe u stomaku vide svetlo i prepoznaju mamin glas, pa čak i omiljenu pesmu.

Infantilna amnezija je fenomen zbog kojeg ne možemo da se setimo događaja iz prvih godina svog života. Naučnici ne znaju zašto se to dešava, ali jedna studija je pokazala: proces proizvodnje moždanih ćelija se brže odigrava kod dece nego kod odraslih, a ove nove ćelije odbacuju stare koje čuvaju naše uspomene.

Da li ste se nekad zapitali kako je moguće da bebe nepogrešivo nađu dojku kada ih mama drži u krilu? Stvar je u tome što bradavice mirišu na amniotsku tečnost, u kojoj je beba provela devet meseci.

Uzgred, čulo ukusa počinje da se razvija još u stomaku, a naučnici pretpostavljaju da amniotska tečnost može da dobije ukus luka, ukoliko ga majka jede. Osim toga, kada deca počnu da jedu hranu “za odrasle”, moguće je da će voleti namirnice koje je majka jela tokom trudnoće.

Novorođenčad vide svet u crnim, belim i sivim nijansama. Takođe, ne vide stvari koje su im udaljene više od tridesetak centimetara. Ako je udaljenost veća, vid im postaje zamućen.

Lica i stvari najbolje vide na udaljenosti od oko dvadesetak centimetara, što je otprilike udaljenost između bebinog i maminog lica tokom dojenja.

Razlog za to je što se binokularni vid, mogućnost da se vide dve slike koje mozak prima iz oba oka, još uvek razvija.

Zvuči jezivo, ali naučnici su analizirali mozak 59 žena koje su umrle između 32. i 101. godine života, a kod 37 su pronađeni tragovi muškog Y hromozoma, koji se tu mogao pojaviti samo tokom trudnoće, nakon što je fetus podelio nove ćelije.

Ovaj interesantni fenomen se zove mikrohimerizam. Ćelije fetusa prelaze u majčino telo, stvaraju svoje kopije i ostaju tu godinama. Najstarija žena kod koje je pronađen Y hromozom bila je stara 94 godine.

I to bukvalno! Studija sprovedena na laboratorijskim miševima donela je jedno važno otkriće: matične ćelije fetusa mogu da izleče srce majke nakon srčanog udara. Hina Šodri, naučnica koja je sprovela ovo istraživanje, smatra da fetus može da izleči mamino srce i poveća šanse za preživljavanje.

Ova teorija još uvek nije dokazana na ljudima, ali ako se uzme u obzir da fetus deli ćelije sa majkom, ima osnova za ovu teoriju.

U prvih sedam meseci života, deca ne mogu da otkrivaju svet pomoću svojih prstića jer njihova fina motorika još uvek nije dovoljno razvijena da mogu da uhvate objekte. Ali, njihove usne i jezik su savršeno ravzijeni, pa ih koriste da istražuju svet oko sebe.

Bebin mozak koristi više od 50 odsto glukoze iz hrane koju konzumira, dok mozak odraslih koristi samo 20 odsto. Naučnici veruju da je to razlog zašto je bebama potrebno toliko sna – kada spavaju, glukoza se brže i bolje apsorbuje.

Bebin želudac je mali, veličine je lešnika na rođenju, tako da u njega i ne može da stane mnogo hrane. To je razlog zašto bebe često jedu. Elem, ovaj organ brzo raste – za samo dve nedelje, već će dostići veličinu jajeta. To, naravno, ne znači da bebe kasnije jedu kao odrasli, već ih je potrebno hraniti tako često barem prvih šest meseci života.

Izvor: mondo.rs